Твитераши

Иако многи од њих још нису савладали ни основе односа са јавношћу и бонтон јавног наступа, брзина коју нам сајбер свијет намеће као обавезни темпо комуникације, приморао их је да се "прикључе" на "Твитер", "Фејсбујк", "Нетлог"...

Очигледно неспремни за нове технологије и преварени оном "бржи ентер од памети", помало су се изгубили.

Да ли због изборне кампање или инспирације актуелним политичким дешавањима посљедњих дана на "Твитеру" можемо прочитати веома "сочне" преписке представника владајућих странака и опозиције, односно све оно што у скупштинским клупама избјегавају да кажу.

И ту би се требало вратити на бонтон, односно недостатак бонтона.

Назвати највеће законодавно тијело Републике Српске ћевабџиницом и то Мујином није нимало примјерено. Поставља се логично питање, па да ли је онда посланицима, који оваквим вокабуларом часте Народну скупштину, примјерено примати плату из те "ћевабџинице". Можда би више вољели да им се накнада исплаћује - у ћевапима?

Гдје је граница доброг укуса и зашто се основна култура заборавља у интернет комуникацији?

Свјетски званичници који у мору друштвених мрежа пливају већ поприлично дуго о томе би домаће новајлије могли доста тога да науче.

Они мрежу користе за обавјештавање о својим активностима, истицање вијести, фотографија, ставова... док домаћи политичари интернет виде као полигон за "етикетирање" других, обично политичких противника. И то на најнижи начин.

"Твитање" и "фејсбучење" у политичкој комуникацији могу да буду занимљиви, али никако не би требало да замијене реплике и здраву политичку расправу. Иначе ће се, са оваквим недостатком бонтона, "твитер" комуникација политичара претворити у праву уличарску преписку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.