Тузланска капија

Али с обзиром на то, да би понављање поступка, како тврди одбрана, довело до стварних починилаца злочина, било би људски и хумано жртвовати се за ту истину.

Правне нелогичности које тај предмет прате од самог почетка довеле су до тога да су међународни експерти на полигону у Никинцима доказали да људи на Тузланској капији нису страдали од гранате испаљене са Озрена јер, једноставно, та граната никада ни није испаљена, а за шта је Ђукић осуђен на 20 година робије. Ако судије Суда не желе да ризикују могућу чињеницу да су злочинци, убице, наредбодавци и стварни починиоци масакра на Тузланској капији данас на слободи, и да сви ми мирно пролазимо поред њих не знајући ко су прихватиће захтјев Ђукићеве одбране и размотрити нове доказе.   

А чињеница је да је пресуда у том тешком, осјетљивом предмету ратног злочина донесена на основу једностраног, а сад се показује и погрешног вјештачења. Чињеница је и да тај вјештак, Берко Зечевић, није желио ни да присуствује вјештачењу догађаја на Тузланској капији, чак ни уз понуду да сам изабере све елементе и да утврди упадне углове гранате као што је то било у записницима.

Нико у овом случају не тражи смањење казне или ослобађање генерала Ђукића, него само утврђивање истине на основу доказа због поштовања према жртвама.

Јер немогуће је да баш ниједан једини сегмент са лица мјеста од 1. маја 1995. године на Тузланској капији, ако је истина оно што је наведено у пресуди, не одговара ономе што су показали експерименти у Никинцима.

Ако Суду за прихватање захтјева нису довољни нови докази, онда би могао да од Зечевића затражи да са својим стручњацима обави експеримент на полигону у Никинцима. Јер Давор Ђукић је обећао да ће поцијепати све доказе до којих су дошли међународни стручњаци у случају да Зечевић дође до 50 одсто онога што је навео у вјештачењу са Тузланске капије. Тек у том случају било би јасно да се ту више не ради о монтираном политичком процесу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.