Тужилаштво ради тужилаштва

Горан Маунага

Информација да је Тужилаштво БиХ у прошлој години потрошило више од 8,5 милиона КМ аутоматски намеће и питање шта је то тужилаштво за тај новац урадило.

Да је урадило оно што је требало да уради, да је окончало истраге и подигло оптужнице у најважнијим случајевима ратних злочина почињених током рата у БиХ, сума од утрошених 8,5 милиона никога не би изненадила.

Aли овако, кад знамо да је тужилаштво донијело наредбу о обустављању истраге у “предмету Добровољачка”, кад је у “предмету Aтиф Дудаковић и Пети корпус” истрага још у току, иако постоје сви потребни докази и свједоци, кад истрага стоји у “предмету Тузланска колона”, кад су Ејуп Ганић и Јован Дивјак, умјесто процесуирања, у Сарајеву дочекани као ослободиоци послије хапшења у Лондону и Бечу, кад то тужилаштво још није потписало протокол о сарадњи с Тужилаштвом за ратне злочине Србије, е онда је та потрошена сума огромна јер се ради о новцу баченом, фактички, само за одржавање једне институције у животу.

Такав начин рада није ништа ново, познат је он историји одавно. Идентичан однос, дакле, постојао је давно у Француској, али у области умјетности, сликарства. Назван је ларпурлартизам. Умјетност ради умјетности. Умјетност која је сама себи сврха. У овом, нашем случају - тужилаштво ради тужилаштва. Или још боље, тужилаштво ради Срба.

Јер кад су истражени и процесуирани сви капитални злочинци и злочини које су починили припадници српског народа, готово да се потпуно стало са истрагама у предметима у којима су злочини почињени над Србима.

A у таквој ситуацији потрошити на плате 185 запослених готово седам милиона марака, својеврстан је скандал.

Једина свијетла тачка у раду Тужилаштва БиХ у прошлој години, захваљујући замјенику в. д. главног тужиоца Весни Будимир, било је подизање оптужница у “предметима касарна Виктор Бубањ”, те “Силос и други сарајевски логори” и, први пут, оптужби против бошњачких представника за организовани и удружени злочиначки подухват.

Aли то сигурно неће проћи тек тако. Треба очекивати покретање дисциплинског поступка у ВСТС-у против Будимирове. То је већ и најављено, иако у ВСТС-у то негирају, а изговор за истрагу против ње биће прозаичан. Разлог, подметнуте доказе и лажљиве свједоке лако је наћи. То потврђује и “случај Барашин”.

Трошити милионе за постојање таквог тужилаштва, и чији ће тужилац бити кажњен чим покрене истрагу злочина почињених над Србима, заиста је нонсенс.

Дакле, пошто су Срби за ратне злочине осуђени укупно на 1.117 година, а Бошњаци на само 46 година затвора, с обзиром на то да Тужилаштво БиХ очигледно нема намјеру да процесуира бошњачке злочинце, и пошто је ријеч о институцији која је основана мимо закона и која троши толико новца, заиста је вријеме да то тужилаштво буде укинуто. Тако ћемо лакше доказати да је тврдња о само једној страни као жртви у рату, чиста лаж.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана