Тужибабе
Прије него што је и дошао пред посланике, Славо Кукић је знао да неће и не може добити подршку ни Срба ни Хрвата, јер је напросто предложен без пристанка два конститутивна народа у овој земљи. И чему онда сва гунгула?
Игра са мандатаром и мандатарењем, која се врти у круг већ седмицама, а која се могла, за једне са срећним, а за друге мало мање срећним крајем, окончати за још три дана, продужиће се вјероватно још цијели мјесец.
Прижељкују тако, пулени међународне заједнице, да им она почисти оно што су сами запрљали.
Тражиће, кажу, по моделу Федерације, да високи представник реагује.
Сценарио је више него познат: бошњачки политички врх молећиво ће се, иницијативом, обратити OHR-у и Савјету за имплементацију мира, којим ће на нимало суптилан начин оклеветати Републику Српску и њене званичнике да су само они кривци за "блокаду процеса". Није ли ово већ виђено, много и превише пута?
Да међународна заједница и високи представник ни у ком случају не би смјели да се увуку у ову авантуру наметања рјешења, јасно је сваком озбиљном у свијету и сви они који се упецају на ове мамце морали би унапријед знати да ће сносити одговорност за оно што би послије тога услиједило.
Да овој земљи заиста треба извршна власт нико не спори, али власт која би се успоставила интервенцијама са стране додатно би је још више подијелила и одвела на мјесто о којем најпесимистичнији пророци у овом тренутку не размишљају. У том случају боље нам је да изаберемо мање друго зло.
Чудно је, међутим, у свему томе, да је изгледа једино Републици Српској и изиграним Хрватима и њиховим представницима из ФБиХ, стало да се формира власт на нивоу БиХ, али по мјери свих и на начин да се ова земља коначно постави на ноге.
Сценарио који је смишљен у главама наводног социјалдемократе Златка Лагумџије и његовог бошњачког пајташа Сулејмана Тихића, по коме један конститутивни и најмногобројнији народ кроји капу за друга два никада није добра донио никоме. У овој земљи која је о српском, хрватском и бошњачком питању одвајкада морала имати много више слуха од других, сваки покушај мајоризације завршавао је неславно и са великим потресима сваке врсте.
Предсједништво ће засигурно поново бити на потезу, али би у сваком случају прије тога лидери странака морали да се договоре и одлуче како најбезболније изаћи из овог зачараног круга. Послије тога вјероватно да ће колективни шеф ове земље доћи до новог имена које ће бити по мјери сва три конститутивна народа. Надати се да ће сви хладних глава и са реалним захтјевима доћи до компромиса и договорити се о свему. У супротном, усијане главе и велики апетити ће нас све скупа одвести у још веће подјеле и неповјерење од којих само били глава.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
