Туризам као адут

Милош Васиљевић
Туризам као адут

Ако за једну грану привреде у Српској можемо рећи да је потенцијал и велика шансе за развој и додатни искорак, то је туризам.

Љетна туристичка сезона улази у финиш, а туристички радници у нашој земљи напокон могу бити задовољни посјетама и бројем гостију, након периода када је корона затворила границе и довела их на руб егзистенције.

Ваучери се користе највише у бањама, а оне су један од наших највећих адута за туристичку ренесансу. Немамо море, али имамо готово све остало на тако малом простору. Блиставо чисте ријеке и нетакнута природа, уз планине које су још довољно неискоришћене, дају нам наду да би Српска могла бити земља у којој ће намјенски своје годишње одморе користити туристи из Европе и свијета.

Развојна шанса је и сеоски туризам, који је одавно покренут са мртве тачке и већ сада имамо занимљива мјеста која су мамац за наше људе у дијаспори. Етно-села већ су се нашла на туристичкој мапи Српске, а поред атракције и ужитка, ту се и запошљавају људи, што је добар знак.

Требиње се код туриста етаблирало на првом мјесту, уз Бањалуку која је центар у сваком смислу. Ипак, нису само то мјеста која вриједи обићи. Да, о њима се највише прича, о граду на Требишњици превасходно због специфичне климе, старог града, богатства вјерског туризма, доброг вина и близине мора, а највећи град Српске је у игри јер је епицентар свих дешавања, са традицијом, Врбасом и свим осталим благодетима.

Никако не смијемо заборавити наше националне паркове и паркове природе, који су права оаза мира и мјеста која би могла у наредном времену бити и додатно искоришћена када је и економски аспект у питању.

Због богатог културног и природног насљеђа Српске, најважнији туристички производи се управо ослањају на културу и природу, а то може бити и главни покретач будућег развоја.

Посебност у понуди представља културна баштина под заштитом УНЕСКО-а, као што су стећци који су историјско благо, мост у Вишеграду, те од нематеријалне баштине брање траве иве на Озрену и змијањски вез.

Циљ туристичких радника је да код туриста изазову двије ствари које су кључне. То су доживљај и жеља, уз искуство које ће памтити и понијети са собом и намјеру да се поново врате на мјесто које их је опчинило.

Туристи у Српској могу да уживају у нетакнутој природи и традиционалној храни за много мање новца него у европским (полу)провјереним дестинацијама. Остаје само да и наши људи упознају сваки крај Српске, па ће се увјерити какво богатство имамо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана