Туђе слађе

А да је тако потврђује и податак да је БиХ само на воду из увоза у прва четири мјесеца ове године спискала 44 милиона марака. И док наша природна богатства пропадају, кајмак купе произвођачи из иностранства који захваљујући одличном маркетингу освајају непца потрошача у БиХ. Увозни лобији, политика, или ко зна шта све заслужни су за то што су производи из иностранства преплавили продавнице и стоје у првим редовима на полицама, а све оно домаће, наше, гурнуто је у запећак.

Плантаже јабука и крушака подно Козаре, шљивици у подножју Мајевице, те поврће из Лијевче поља и Семберије понос су вриједних домаћина који улажу велике напоре да би убирали здраве и сочне плодове.

И узалуд труд кад сваке године изнова муку муче с нелојалном конкуренцијом. Борба за опстанак домаћих произвођача траје годинама, а прича да ће се стати у крај прекомјерном увозу остаје само мртво слово на папиру. Очигледно је да надлежне институције раде веома мало да заштите домаће, јер исти проблеми тињају из године у годину.

Апели произвођача и протести пољопривредника све чешће указују на то да је домаћа производња доспјела на ивицу амбиса. Подстицаји су недовољни у односу на оне какви се исплаћују у земљама Европске уније, одакле све и свашта стиже на наше тржиште.

Због свега тога нису ријеткост они који дижу руке од производње јер им је досадило да сабирају губитке и тону у пропаст, док се на домаћем тржишту шепуре инострани произвођачи. И нису само надлежне институције које не раде ништа једини кривац за посрнуће домаће производње. Саучесник у томе су им потрошачи којима је оно туђе слађе. Из незнања или ко зна чега многи радије пазаре парадајз из Грчке него онај из Лијевча и воду из Србије, а не ону са домаћих извора. Сваки фенинг потрошен на робу из увоза корак ближе амбису гура домаће произвођаче, али потрошачи то очигледно не разумију или им је свеједно. И док вриједни привредници са овог подручја даноноћно бију битке за опстанак на тржишту и какву-такву зараду инострани произвођачи задовољно трљају руке.

Домаћим произвођачима не преостаје ништа друго осим мукотрпног рада и наде да ће надлежни коначно засукати рукаве и помоћи домаћу производњу, а потрошачи препознати квалитет домаћег и умјесто увозне воде и воћа и поврћа “богатог” пестицидима бирати квалитетније и здравије домаће производе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.