Туђе слађе
Плантаже јабука и крушака подно Козаре, али и сочни парадајз, паприке и купус са семберских плодних њива и Лијевче поља понос су домаћих пољопривредника. Примјери све бројнијих ентузијаста који са успјехом узгајају и поједине тропске културе свједоче да се у РС уз добар третман могу произвести и банане, мандарине, лимун, смокве и маслине.
Ипак, ситуација на пијацама и полицама маркета потпуно је другачија. Парадајз из Грчке, паприке и тиквице из Италије, кромпир из Шпаније и јабуке из Холандије преплавиле су РС док ратари и повртлари свјеже и квалитетно воће и поврће продају за бадава или бацају на депоније.
Годинама се води празна прича како ће се стати у крај огромним количинама увозне робе, али помака нема ни на видику. Поражавајући робни биланси одавно су упалили аларм, али чини се да је све узалуд.
У БиХ је за девет мјесеци увезено поврће вриједно 60,1 милион КМ док је на увоз воћа спискано 113,58 милиона КМ, показују подаци Спољнотрговинске коморе БиХ.
Да надлежне институције не придају много значаја бризи за добробит пољопривредне производње показује податак да је у првих девет мјесеци ове године на увоз воћа и поврћа потрошено чак 20 милиона КМ више него у истом периоду лани. Апели, молбе и протести пољопривредника све су чешћи и указују на дубину амбиса у који су воћари и повртлари гурнути. Недовољни подстицаји из дана у дан гасе пољопривредну производњу и смањују површине и овако малих пластеника и воћњака. Питање је дана када ће и преостали орачи пасти на кољена, а судећи према суморним статистикама тај крај се и те како наслућује.
Саучесник у посрнућу пољопривредне производње, осим надлежних институција, сигурно су и потрошачи који се још увијек воде девизом "увозно је боље". Многи од њих нису ни свјесни да свака марка потрошена на увозно воће и поврће гаси наде вриједних сељака који са својих десет прстију не могу обезбиједити егзистенцију породици.
И док воћари и повртлари од јутра до мрака бију своју битку за хљеб са девет кора свјетла позорнице су усмјерена ка "производима" који се на разним вјештачким "фармама" производе пуном паром 24 часа дневно.
Једно још остаје нада да ће надлежни произвођачима дати веће подстицаје и да ће потрошачи, умјесто "пластичног" увозног воћа и поврћа, бирати можда неугледније, али сигурно квалитетније и здравије домаће производе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
