Тржиште за смеће
Све што не ваља заврши на тржишту БиХ. Другим ријечима домаће земља је канта за смеће за отпатке из разних земаља. Грађани то смеће, наравно купују, па затим буду обавијештени да се исти тај производ повлачи са тржишта. Разлог - ријеч је о несигурним производима, односно онима који представљају опасност како за малишане, тако и одрасле, док са друге стране поједини купљени апарати могу да доведу и до пожара.
Дакле, производ буду повучени са тржишта, склоњени са рафова, а грађани треба да баце оно што су купили, али са друге стране нико њима не враћа новац који су издвојили за то смеће. Бачен новац. Надокнаде нема. Одлази на депонију гдје завршава и оно што су купили.
У мору неисправних производа који су само ове године повучени са тржишта БиХ нашли су се углавном они у којима би малишани требало да уживају и безбрижно се играју.
По свему судећи, на рафовима тржних центра у БиХ требало би да стоји под обавезно и натпис - “пази шта купујеш”, јер су само ове године са тржишта повучене разне плишане играчке, луткице, дјечија бицикла, скејтборди... Опасност за малишане вребала је и из дјечије кошуље.
Дакле, од играчака, стигли смо и до одјеће. Ко зна шта нас идуће чека. Шта год да је, нећемо се изненадити. И нећемо сигурно дуго чекати на неко ново упозорење да је оно што је купљено малишанима, опасно.
Није ријеткост и да се међу неисправним производима нађе и храна, кашице за бебе, јер смо претходних година имали и те апеле и упозорења од надлежних. Међутим, та упозорења обично стигну прекасно, односно када је већ потрошено оно што је неисправно.
И на крају нико не спомиње ни ко је за све одговоран? Ко је кривац зашто на тржишту заврши све оно што ниједна друга земља не прима у своје тржне центре.
По некој логици, требало би, ваљда, поћи од границе. Јер је ту прва контрола онога што нам стиже и што нам се пласира у виду смећа. По свему судећи, велики број пошиљки из разних земаља, без икаквих контрола пређе границу. Јер да није тако, не бисмо често имали повлачење разних неисправних производа. Ко зна када би све те пошиљке подлегле детаљној контроли, шта би онда тек све било утврђено. Нема сумње и да би у том случају имали сигурно враћање камиона и камиона са граница, јер се у њиховим кабинама налази оно што није добро, односно што ниједна друга земља неће. По свему судећи, тада би нам и увоз поприлично спласнуо па бисмо поправили спољнотрговински биланс.
Али од тога нема ништа. И све контроле су искључиво на потрошачима. Они треба да изигравају инспекторе те да приликом куповине детаљно прегледају оно за шта дају новац. Али у том случају, онда би требало да сваку кутију распакују и детаљно прегледају. И опет на крају неће са сигурношћу утврдити да је ријеч о производима из којих вреба опасност.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
