Трошкови трошкова
Aдминистрација на нивоу БиХ много пута до сада је показала да је шампион у трошењу јавног новца и да не мисли да тај трон лако препусти неком другом.
Да ствар буде гора, на том нивоу своје мјесто пронашло је више од 22.000 службеника, сарадника па и помоћника сарадниковог сарадника, а све је то коштало.
Колико је БиХ до сада коштала Републику Српску и колико је новца отишло за финансирање и рад многобројних институција које ничему не служе, осим за енормну потрошњу, тешко се може процијенити, али се може рећи да су преобимна служба као и милиони за плате и накнаде само неки од примјера како не треба да буде.
Бројни финансијски извјештаји су показали колико се и на који начин троши на нивоу БиХ и колико постојећи државни апарат “исисава” новца из буџета, умјесто да исти буде усмјерен према развоју привреде, отварању нових радних мјеста...
Оваквом расипништву на нивоу БиХ се мора стати у крај, а први корак ка томе требало да би да буде једна свеобухватна анализа трошкова свих и свега, да се види ко колико и на шта троши, те ко има покриће у постигнутим резултатима за те издатке.
Више није ни јавна тајна да многе агенције и њима сличне институције постоје само да троше, а од резултата нема ни “р”.
Да ли треба да стојимо поред тога и нијемо сваке године пређемо преко њихових финансијских извјештаја?
Да ствар буде гора, ништа боље стање није ни у ФБиХ.
Утврђено је да се плате чланова Предсједништва БиХ, предсједника РС и ФБиХ, министара, посланика, делегата, савјетника, шефова кабинета и других званичника БиХ, ФБиХ и Републике Српске разликују и до неколико стотина марака, иако обављају исте функције.
Тако се показало да су плате министара и посланика у Српској мање од плата колега с оне стране међуентитетске линије, која је тек посебна прича, а може ли неко да каже због чега и какве то они теже послове обављају од посланика у Народној скупштини РС?
A о “заштићеним” посланицима у Парламенту БиХ свака ријеч је сувишна! Њихова мјесечна примања достижу и до 7.000 марака?
БиХ много троши и једноставно се мора томе стати у крај јер реални сектор неће моћи да још дуго на својим леђима носи тај терет трошкова и трошкова трошкова. Не могу се за исти посао давати различите плате и то се детаљно мора анализирати. Као што се једном мора сјести и на дневни ред ставити питање оних институција којима је трошење сврха постојања.
Такве институције не требају овој земљи ни у најгорим морама.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
