Троја и НАТО

Вељко Зељковић

Иако је још давне 1990. године, након пада Берлинског зида, НАТО обећао Русији да се неће више ширити ка истоку, овај војни савез није одржао ријеч. НАТО ракете нису никада биле ближе Москви. Иста мета, мање одстојање.

Послије неколико година паузе, а због обавеза око Ирака и Либије, овај војни савез поново се окренуо ка Балкану. Желе да доврше раније започету причу, те да након Македоније и Црне Горе у овај војни савез “усишу” и остатак бивших југословенских република.

Овај план, наводно, прво подразумијева постизање споразума између Београда и Приштине о међусобном признању, а онда и параф на улазак Косова у НАТО. На тај начин би ова јужна покрајина и званично постала највећа војна база из које би Брисел онда могао координисати већину својих акција ка истоку.

Према незваничним информацијама, војна база Бондстил већ представља најопремљенији војни центар за прикупљање повјерљивих информација.

Након тога, на “удару” би се нашла крхка БиХ, гдје “сложна браћа” о свему томе имају сасвим подијељена и опречна мишљења. Уколико, неким случајем, стратези из Брисела успију да и БиХ увуку у НАТО, црвена линија би била постављена на ријеци Дрини. Крајњи циљ ове геостратешке, војне, али и политичке слагалице јесте да се на овим просторима умањи руски утицај, али и кинески, те Србија доведе пред свршен чин.

Власти Српске су јасно и недвосмислено рекле шта о свему мисле. ЕУ може, НАТО не. Остала “сложна браћа” у клин.

Све некако подсјећа на епску причу о Троји. Нема младе, око које би се ратовало, али је ту НАТО. Овог пута тројанског коња представљају власти у Сарајеву. На све начине покушавају доћи до кључа капије. Желе је отворити за НАТО, иако не постоји  сагласност сва три чувара. Надају се даровима Данајаца.  

Говоре како не желе да БиХ остане некаква црна рупа у НАТО универзуму. Али, ако ова војна организација промовише мир, у чему је онда проблем бити војно неутралан, што, уосталом, једино и желе званични Београд и Бањалука. 

Зашто је спорно бити неутралан и сарађивати са свима: Москвом, Вашингтоном, Бриселом, Берлином. Уосталом, и некадашња Југославија је то била. Независна. И шта јој је фалило? Ништа. Више су је цијенили у свијету, него све републике данас заједно, настале распадом ове заједнице.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана