Трка за бијелим мантилом

Милош Васиљевић
Трка за бијелим мантилом

Тек што су свршени основци завршили тај дио образовања и када се спустила еуфорија након вишеседмичног славља, дошло је вријеме да сједну и у средњошколске клупе.

Сумирали су се утисци, а свјесни чињенице да ће наставнике у будућности замијенити професори, радују се новим изазовима. Жеље ученика нису се много промијениле у односу на претходне године. Они са најбољим просјеком нису имали дилему, похрлили су према медицинској струци, јер у тој бранши виде своју будућност, али и јаку базу за наставак школовања на Медицинском факултету.

Да бијели мантили никако не излазе из моде потврдила је заинтересованост најбољих ђака, а оно зашто дају предност медицини јесте племенитост, али и велика могућности запослења, како код нас тако и у иностранству.  Нажалост, пракса је показала да се добар дио њих и школује управо за потребе, прије свих, Аустрије и Њемачке гдје су услови рада знатно бољи и гдје све више иду "трбухом за крухом".

Но, на срећу има оних који своју будућност виде у нашој земљи. Стандардно и гимназија у свим мјестима показала се као средња школа којој ђаци дају предност због широког спектра знања и која има основу касније за све факултете. Радује и интересовање из области грађевинарства и геологије, јер на тржишту рада релативно лако се може пронаћи посао у овој струци.

И док се у првом испитном року пријављују одликаши, чији су знање, труд и рад овјековјечени у ђачким књижицама, ништа мање за наше друштво није битан ни други, јулски уписни рок, гдје ће своје даље усмјерење бирати свршени основци са нешто лошијим просјеком.

У првом реду то су занати, а биће интересантно видјети колико ће њих уписати дефицитарна занимања, а посебно она за која се раде и преквалификације, као што су тесар, лимар, армирач, ременар  и слично.

Највећи број  уписаних ученика предвиђен је за машинство и обраду метала и гимназију, одмах након тога слиједе економија, право и трговина те електротехника. Кључно је да ђаци изаберу баш оно што воле те да се усавршавају у тој области у Српској.

Прво средња школа, а затим факултет. Јер једну земљу чине људи, народ и њихова снага. Без тога све је бесмислено, а сваки одлазак младих, да не кажем комплетних породица, у иностранство скупо ће нас коштати у будућности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана