Три виђења

Данашња БиХ, која је настала Дејтонским мировним споразумом, након рата деведесетих година прошлог вијека, подијељена је на Српску и ФБиХ, а до тада завађеним народима је остављено да изнова граде и живот и суживот.

Једно истраживање обављено 22 године након тога показало је како се ко од припадника конститутивних народа односи према БиХ, односно ко је види као своју.

Резултати су показали оно што се одавно зна - БиХ као своју државу не доживљава већина Срба, док с друге стране готово сви Бошњаци БиХ сматрају својом државом. Хрвати су, готово по обичају, "ни тамо ни овамо".

И то су три истине о БиХ. Три истине о томе како њени народи виде земљу у којој живе.

То и не треба да чуди, нити треба да буде никаква препрека и проблем за функционисање цјелокупне БиХ, али је проблем ако неко почне да својата оно што није и не може да буде искључиво његово.

БиХ је по много чему специфична земља. Многи са стране не могу да схвате како она функционише, ко се за шта пита и чија је "посљедња", а та "посљедња" мора бити резултат договора и жеља сва три народа.

То данас, нажалост, неријетко није случај, јер се многе одлуке доносе наметањем, преварама и подметањима.

Зато и не чуди што је доста оних који БиХ не могу и не желе да сматрају својом. Када је ријеч о укупној популацији, истраживање је показало да ни половина не сматра у потпуности да је БиХ њихова држава.

Многи са тугом и жаљењем гледају на ту тренутну слику, јер њоме не могу бити задовољни ни Срби, ни Хрвати, који су углавном највише оштећени у тим надмудривањима, али ни Бошњаци.

Потреба да се крене са мртве тачке треба да буде звијезда водиља и за једне, друге и треће, а свако нека воли дио БиХ који жели или БиХ као цјелину.

На то свако има право, али не и да је присваја и намеће осталима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.