Трећи свијет
Француска држава прикупи 440 милијарди евра пореза од својих бивших колонија сваке године. И овај случај показује да је праведан свијет тешко могућ, јер су бивше колонијалне силе и саме постале зависне од експлоатације.
Током 50-их и 60-их година прошлог вијека француске афричке колоније одлучиле су да постану независне.
Иако је влада у Паризу формално прихватила независност ових земаља, она је тада натјерала ове земље да се обавежу да уведу француску колонијалну валуту ЦФА. На основу тих споразума 14 афричких земаља и даље је у обавези да око 85 одсто својих девизних резерви чува у француској централној банци.
Париз на тај начин од 1961. контролише девизне резерве Бенина, Буркине Фасо, Гвинеје Бисао, Обале Слоноваче, Малија, Нигера, Сенегала, Тога, Камеруна, Централноафричке Републике, Чада, Конга, Екваторијалне Гвинеје и Габона. Ове земље немају приступ овом дијелу својих резерви. Када им треба новац морају да позајме од француског трезора по тржишним каматним стопама. Осим тога, оне су приморане да сваке године плаћају свој “колонијални дуг” за инфраструктуру коју је изградила Француска. Влада у Паризу има и право прече куповине на свим новооткривеним налазиштима минерала у овим земљама. И на крају, француским компанијама се мора дати повлашћени третман приликом додјеле уговора у бившим колонијама.
Владајућа елита у дотичним земљама обично нема много избора осим да удовољи овим захтјевима, јер ако афрички политичари одбију сарадњу суочавају се са покушајем атентата или рушењем владе. У посљедњих 50 година у 26 афричких земаља догодило се укупно 67 државних удара.
Примјер први. Након стицања независности Париз је од Тога тражио да плати компензацију за инфраструктуру коју су Французи изградили током колонијалног периода. Тадашњи предсједник ове афричке земље није се хтио повиновати томе, али је и намјеравао укинути колонијалну валуту и штампати сопствену националну.
Само три дана након ове одлуке, нову владу је збацила група бивших легионара, а предсједник је убијен. Сличан сценарио у Централноафричкој Републици, Буркини Фасо, Бенину и Малију.
Друге колонијалне силе су напустиле такве мјере - Британија, Канада и Холандија. Француска политичка елита нема намјеру да се ријеши остатака колонијалне ере, јер превладава страх да би без прихода из Африке земља могла финансијски потонути. Бивши предсједник Жак Ширак у марту 2008. је истакао - “Без Африке, Француска би склизнула у ранг земље трећег свијета”. Све ово на најбољи могући начин објашњава и све ово што се данас дешава у Нигеру, гдје људи живе са два долара мјесечно.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
