Трећа шанса
На листи негативних трендова који из године у годину све снажније погађају наше друштво високо мјесто заузима мањак уписаних студената на јавним универзитетима. И ове године на факултетима у Српској након другог уписног рока остало је на стотине слободних мјеста па ће многи тражити трећу шансу како би повећали број бруцоша.
Да ли ће у томе и у коликој мјери успјети, биће познато у наредних неколико седмица, када ће и почети нова академска година. А разлог за полупразне амфитеатре није никаква непознаница. Понајвише је то због поразне демографске слике и учесталих миграција које су опустошиле земљу. Иста ситуација је и са основним и средњим школама. Једино још вртићи не кубуре са мањком полазника, код њих се чак тражи мјесто више.
И није да се ништа не ради о питању тих проблема. Годинама уназад домаће власти су донијеле низ мјера популационе политике, али, нажалост, без великих ефеката. Не назире се ни рјешење које би зауставило одлазак радника који у западним земљама виде сигурније и љепше мјесто за живот.
И свима је одавно постало јасно да школе и факултети и у будућности неће попунити клупе на основу већег броја рођене дјеце. На такво нешто у скорије вријеме не могу рачунати, али оно што могу и гдје треба да траже своју шансу су страни студенти.
То се показало на примјеру домаћих медицинских факултета у Фочи и Бањалуци. Фочаци су пробили лед када је у питању организовање наставе на енглеском језику и управо та стратегија им је обезбиједила на десетине студената из Индије, Турске, Бангладеша, Египта, Италије.... Исти принцип примијенили су и у Бањалуци, гдје се такође могу похвалити завидним бројем страних студената. Те двије високошколске установе показале су да је и те како могуће привући младе да дођу и знање усвајају у Српској.
Приоритет високог образовања у Српској треба да буде интернационализација универзитета, односно привлачење што већег броја страних студената. То би требало да буде и интерес домаће привреде која је недовољно повезана са академском заједницом. Ако би предузећа помогла факултетима да успију у тој намјери, засигурно би бар дио пријеко потребних радника могли регрутовати управо у редовима страних студената те тако колико-толико ријешити питање дефицитарних стручњака.
Пунији амфитеатри интерес су шире друштвене заједнице, због чега би се тим проблемом морали позабавити многи који се данас понашају као да их се то не тиче. Градити боље и квалитетније друштво тежак је и озбиљан задатак с којим се мало ко у Српској жели ухватити у коштац, почевши од политичара, привредника, академика, учитеља...
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
