Трбухом за крухом
У посљедњих пар година у Републици Српској све више је оних који преквалификацију виде као најбољу, а можда и једину шансу за запослење.
Било да су у питању возачи, медицинске сестре или кувари, многи сматрају да баш са тим струкама могу прилично добро зарадити, али само уколико се отисну преко границе. И то је истина. Тако уписују и похађају неки од програма Завода за образовање одраслих Републике Српске баш у тим областима, а по стицању диплома, уче стране језике и проналазе везу за одлазак у иностране фирме.
Са друге стране, наша предузећа и установе имају проблем са проналаском доброг и квалитетног кадра баш у поменутим сферама.
Тај проблем, наравно, није од јуче и за собом вуче спектар разлога.
Поред недовољно радних мјеста и реалног сектора у сјени осталих сегмената, ту је и уписна политика, слабо или готово никако повезана са потребама тржишта.
Кривци су, како то обично бива, ланчано повезани и због тога веома ријетко одговарају за пропусте.
И тако сваке године исто. По "копи-пејст" систему добијемо уписне квоте креиране жељама ученика и њихових родитеља, а не стварним потребама привреде. Затим, кроз пар година стигну нове армије дипломаца са готово никаквим шансама за запослење. (Осим ако немају добре везе или партијску књижицу.) Ти млади послије дугогодишњег неуспјешног обилажења прагова Завода за запошљавање губе наду и стрпљење.
Криви су им генерално сви, а ко би могао и да их криви за то. Ипак, превидјели су једну чињеницу, а то је да су и сами можда могли изабрати боље.
Због тога они пред којима је идућих дана избор средње школе или факултета треба да буду пажљиви и објективни. Наравно да неће уписивати нешто што им апсолутно не лежи и у чему се никако не виде. Биће довољно да пажљиво размисле. Да ли им се исплати школовати за биро, да ли ће некада морати ићи на преквалификацију и да ли им је заиста једини циљ отићи преко границе. А мораће, уколико паметно не одлуче. И за то неће моћи кривити лош систем.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
