Тражи се кривац

Мирјана Кусмук

Иако је већи дио јучерашњег састанка министара иностраних послова 28 земаља ЕУ у Луксембургу протекао у знаку Украјине, послије дужег времена на дневном реду расправе европских дипломата нашла се БиХ.

Дан уочи састанка огласио се министар иностраних послова БиХ Златко Лагумџија, који је на свом "Фејсбук" профилу, истога тренутка када је, уобичајено дипломатској пракси, добио текст припремног писма састанка шефова дипломатија ЕУ, објавио његов садржај као наводни властити ангажман.

Поред тога што нас је упозорио на вријеме и мјесто одржавања састанка, Лагумџија је вриједно преписао основне тачке припремног писма одасланог учесницима скупа, наводећи да је управо на тим питањима вриједно радио "посљедњих мјесеци са тимом људи и пријатељима БиХ".

У припремном писму наведено је да ће Вијеће ЕУ усвојити закључке којим ће потврдити "недвосмислену подршку територијалном интегритету БиХ, као суверене и јединствене земље и осудити сецесионистичку реторику као неприхватљиву".

Наведено је и то да ће министри ЕУ нагласак ставити на напоре да се посебно младим људима пружи економска подршка и подрже напори цивилног сектора у том смјеру.

У писму, које дефинише теме разговора, али и закључке састанка, даље пише да ће "ЕУ изразити озбиљну забринутост због трајног неуспјеха политичких лидера у БиХ да спроведу пресуду "Сејдић и Финци".

Занимљиво да је управо све то је и резултат Лагумџијиног "преданог" рада и рада његовог "тима људи и пријатеља", обзнањеног уочи састанка.

Када је преписао припремно писмо, видовито је поручио:

- Вјерујем да ће овакве поруке сутра бити послане из Брисела.

Грешка се у брзини ипак поткрала. "Сутра из Луксембурга"!

Ово је само још један мали примјер манипулације за унутрашњу употребу и неозбиљности оних који наводно највише брину за просперитет и будућност БиХ.

Јасно је да Лагумџија нема никаквих заслуга за оно што се догађа у Луксембургу, исто као што је јасно да се ништа спектакуларно и не догађа и да ЕУ у просјеку сваких шест мјесеци усваја закључке о БиХ.

Иако ово пишем у тренутку док састанак министара ЕУ још траје, са маргина скупа може се чути да нема сигнала да ће се било шта у ставовима ЕУ о питању БиХ радикално промијенити.

Једино што је јасно јесте да ЕУ, суочена са неуспјехом који има, пребацује врућ кромпир из руке у руку и сама признајући да нема новог приступа за БиХ, него само "нова жеља Брисела да помогне".

ЕУ нити може нити жели да промијени сам врх приоритета које је поставила, а то су: усвајање механизма координације и рјешавање пресуде "Сејдић и  Финци".

Па гдје је онда проблем?

Проблем је у именовању кривца. Република Српска овог пута није кривац за неусвајање и неспровођење ниједног од та два приоритета. А када РС није крива, онда се "не зна" ко јесте.

Упућени у науме бриселске администрације зато не искључују сценарио по којем ће ЕУ 29. априла у наставку Структуралног дијалога о правосуђу покушати да прошири критеријуме и услове, на које РС неће моћи да пристане.

ЕУ у свјетлу збивања у вези са Украјином, исфрустрирана односом РС и Русије, једино на ту карту може да одигра. И покуша да скине одговорност и са бошњачких лидера и са себе саме за дугогодишње турирање у леру.

Тешко је ЕУ признати да је имала погрешан приступ и да је Штефан Филе године преговора провео у празно, јер пресуда "Сејдић и Финци" не рјешава суштинске проблеме земље.

Исто као што Лагумџија никада неће признати да је преписао припремно писмо састанака министара ЕУ, покушавајући да закључке који су дефинисани у начелу, представи као свој дипломатски успјех.

А најтеже од свега и једним и другима је признати да РС овога пута није крива. И именовати ко јесте.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана