Тражење несталих
И двије деценије након завршетка рата у БиХ још одстоје породице несталих Срба које не знају гдје су кости њихових најмилијих убијених током рата.
И кад би знали или претпостављали гдје би тијела убијених могла да буду, то им не би било од велике користи јер Тужилаштво БиХ и по деценију у ладицама држи захтјеве за ексхумацију.
До 2008. године о питању тражења несталих се нешто и радило, а онда је наступио пренос надлежности тражења несталих на Тужилаштво БиХ и Институт за тражење несталих БиХ. Од тада помака нема, што због стања у Институту које никада није дефинисано као нормално, што због политичког утицаја Сарајева на Тужилаштво БиХ.
Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Српске, за чак 29 локација гробница несталих Срба Тужилаштво БиХ није издало наредбе за ексхумације, иако су за неке од њих институције Републике Српске упутиле захтјеве за ископавање још прије десет година.
У Тужилаштву БиХ неће да дају дозволу и на тај начин омогуће да се обзнани шта крију гробнице на подручју Озрена, Возуће, Сребренице, Сарајева и многе друге широм БиХ. Игноришу на тај начин и српске породице које још трагају за чак 1.672 несталих људи.
Проблем је и што умиру свједоци и људи који су упознати с тим гдје су локације гробница, а с њима одлазе и подаци и нада да ће некада бити ископана тијела звјерски убијених и бачених и закопаних без обиљежја и било каквог трага.
Помпезно најављивана ископавања у Бућа потоку, на Алипашином пољу и на Казанима завршила су прије него су и почела и нико не спомиње њихов наставак.
И тада је, као и много пута раније, нада пробуђена код родитеља, браће, сестара, дјеце несталих Срба угашена пребрзо.
Ко је одговоран што породице несталих не могу ни помислити да ће њиховој вишегодишњој потрази за најмилијима доћи крај? Поразно је што одговор на ово питање, као и на многа друга кључна у БиХ, нико нема.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
