Тражење несталих

Горан Маунага

Рад Института за нестала лица БиХ скоро потпуно је блокиран из једноставног разлога: средства која су требало да иду Институту, од 2011. године преполовљена су тако што је половина дата Тужилаштву БиХ које их, даље, употребљава по свом нахођењу, без икаквог утицаја Института на то.

Друга је ствар ко све, и зашто, стоји иза намјере обустављања рада Института који је од оснивања био концентрисан на тражење углавном несталих припадника бошњачког народа. Сад, кад би требало да се проналазе и нестали припадници српског народа, новца за пробна копања и ексхумације нема. 

Читаве три године требало је српским представницима у Институту да схвате разрађену преварантску игру по којој је тражење Срба несталих током рата у БиХ потпуно минирано.

Наиме, Тужилаштво је трансферисани новац за тражење несталих употребљавало само тамо гдје је, по њиховој процјени, почињен ратни злочин. А пошто политички став у тој институцији гласи да су злочини чињени углавном над Бошњацима, само то је и истраживано.

А у случајевима кад су породице страдалих Срба и Институт доставили информације и доказе да је тако нешто почињено и над Србима, рецимо на сарајевској депонији у Бућа потоку, Тужилаштво је и ту ексхумацију, на превару, окончало као безуспјешну.

Зато не чуди ни то што Тужилаштво БиХ, и поред нових доказа, не дозвољава наставак ексхумације на сарајевским Казанима, а камоли да дозволи тражење у рату несталих Срба чији се остаци налазе испод темеља новоизграђених зграда, паркинга и фонтана по Сарајеву. С друге стране, дио новца који је остао Институту одмах је додјељиван надлежним тужилаштвима што се употребљавало само за чување тијела.

Тако је тражење несталих припадника српског народа скоро потпуно блокирано. Несумњиво је да је ту ријеч о двоструким стандардима, али како то зауставити?

У најмању руку, ту чуде и поступци Савјета министара, институције за коју Милутин Мишић каже да је, уз Тужилаштво БиХ и уз сагласност чланова Колегија директора из ФБиХ, у том сегменту потпуно развластила Институт.

Зато, ако и поред непостојања консензуса чланова Колегијума директора и Управног одбора Института о финансирању, Савјет министара опет пола Институтовог новца пребаци Тужилаштву БиХ, постојање Института, бар што се тиче српске стране, биће потпуно обесмишљено.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана