Трачак правде

Крвава Азра, "жена монструм", како је многи зову, ову одлуку Судског вијећа примила је хладног лица и без икакве гримасе, онако како је, према свједочењима преживјелих логораша, и чинила злочине. Нажалост, многе од жртава које је мучила прије 25 година су у међувремену преминуле, а они који су свједочили изнова су преживљавали трауме.

Ипак, жртве и породице жртава монструозних ратних злочина које је починила Башићева су на неки начин доживјеле сатисфакцију, с обзиром на то да је ријеч о највећој казни која може бити изречена некоме коме се суди за ратне злочине по Кривичном закону СФРЈ, који је много блажи у односу на Кривични закон БиХ по коме се углавном суди Србима.

Сви упућени у овај случај истичу да би примјер поступајућег тужиоца Миланка Кајганића, који је ревносно радио на овом предмету, требало да послужи и другим тужиоцима којима предмети за које постоје јасни докази падају, а починиоци злочина бивају пуштани на слободу. Како је речено на рочишту за изрицање пресуде, Суд и Тужилаштво су успјели да ван сваке сумње докажу овај ратни злочин и да осуде Башићеву. Да је тужилац Кајганић добро потковао оптужницу, јасно говори и чињеница да свједоци нису мијењали исказе и да су потврдили и након четврт вијека све оно што су видјели и доживјели. Да се истрајавало на правди, говори и податак да Башићева није могла да побјегне од слова правде, иако се годинама скривала у далекој Америци.

Случај Азре Башић могао би да послужи као примјер у осталим предметима за ратне злочине и друга кривична дјела, јер показује да је добро припремљена оптужница у доброј мјери траса за правду и одговарајућу казну. Овај случај враћа трачак наде да је правда, иако касни, на одређени начин достижна.

За вјеровати је да ће изречена казна бити потврђена и пред Апелационим вијећем. Суђење и изрицање пресуде Башићевој требало би да послужи као школски примјер и тужиоцима и судијама који раде на предметима ратних злочина.

Остало је на њима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.