Топли домови
Дуго сањани топли домови коначно су у Сребреници и Братунцу широм отворили своја врата породицама које су скоро двије деценије биле принуђене да се сналазе по неусловним колективним смјештајима у Баратови, Домавији, школама у Факовићима и Бјеловцу, те избјегличком кампу у Кравици.
Радост се видјела на озареним лицима породица које су добиле кључеве новоизграђених станова.
У Сребреници и Братунцу нема више колективних центара. Нема огорчења породица Секулић, Малиновић, Зечић, Градина, Гаврић и бројних других које су, не својом кривицом, остале без својих вјековних огњишта и које су, дуги низ година, морале да прихвате живот недостојан човјека.
Отварањем нових зграда затворена је једна тужна прича о избјеглиштву и мукама кроз које су прошли Срби из сребреничких и братуначких села са сапатницима из Зенице, Доњег Вакуфа, Вареша и других општина у ФБиХ, које су "затвориле" врата повратницима и одузеле им право на обнову кућа и повратак.
Боли их та неправда коју годинама трпе, али и чињеница да она у ФБиХ још неприкосновено влада и да су ријетке српске породице којима је омогућено да се врате на своја имања.
Нису у много бољем положају били ни бескућници из Ратковића, Радошевића, Крњића и других сребреничких села којима су у току 1992. године потпуно уништене куће и сва имовина. Узалудно су упутили безброј захтјева локалним властима и међународним организацијама тражећи помоћ да им се обнове куће и да се врате на предратна огњишта. Сви су се оглушили, заборављајући при томе да се ради о основном људском праву, односно праву човјека на живот и достојанство.
Живот у колективним центрима остаће им, као и несрећни рат, само ружан и неизбјежан дио прошлости.
A Баратова и оронуле дрвене бараке, које су бивше бошњачке власти Сребренице прије десетак година "лоцирале" за српске бескућнике на мјесту гдје је у Другом свјетском рату био логор за Србе, сада ће празне свједочити о дискриминацији и небризи према једном дијелу становништва ове општине.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
