Тоалет папир у Уставном суду
Дно више не постоји. Пробијено је у режији судија окрњеног Уставног суда БиХ. Одлучујући по апелацији посланика у Представничком дому којима је засметала допуна наставног садржаја у предмету историја за девети разред основних школа у Српској, стране и дио домаћих судија превазишли су сами себе, одлучујући о акту који је стављен ван снаге.
Ова потпуно невјероватна и бизарна ситуација до краја је оголила дјеловање овог органа који убире све заслуге за неке од највећих криза које су погодиле ову земљу у протеклих неколико година. Случај уџбеника историје најбоље илуструје начин по којем углавном три странца и два Бошњака одлучују о судбинским питањима за народе ове напаћене земље. Рецепт је јасан - чим је ријеч о било чему из Републике Српске, то морамо да оборимо.
Сада је сасвим јасно којим принципима су се руководиле судије када су доносиле неке од најважнијих одлука у претходном периоду, од оне која се тицала Дана Републике Српске па до низа пресуда о имовини. Свака апелација која је за циљ имала додатно урушавање Српске кроз Уставни суд БиХ пролазила је као кроз проточни бојлер. А да се нико од тих добро плаћених судија уопште није бавио чињеницама, потврђује случај који се догодио у петак када су, покушавајући да спријече дјецу да уче о свему што се дешавало у Одбрамбено-отаџбинском рату, ставиле такозвану привремену мјеру на акт који уопште није на снази.
О каквом степену лудила говоримо, потврђује и то што је апелација федералних посланика свакако била бесмислена као што је била бесмислена и хистерија која се подигла након што је објелодањено да ће деветаци од ове школске године учити детаљније о догађајима из периода 1992 - 1995. Разни квазиинтелектуалци, дио медија и ликова ишчашених из реалности писали су и говорили како ће у Српској на сцени бити глорификација ратних злочинаца у школским клупама при томе мислећи на наводе о Радовану Караџићу и Ратку Младићу у за њих спорним уџбеницима. А само површно прелиставање тих уџбеника могло је свима њима да отвори очи да закључе да у тој књизи не само да нема глорификације поменутог двојца већ да је о њима наведено тек неколико штурих биографских реченица.
А и да има глорификације, шта са тим има Уставни суд БиХ, још у окрњеном саставу? Има, јасно је то из сваког потеза који та институција, наводно чувар Устава БиХ, повлачи. Међутим, у годинама иза нас судије су саме себе толико дискредитовале да сваки сљедећи њихов потез може да наиђе само на подсмијех. А шта су све почели да оспоравају, никакво чудо не би било да се ускоро пред тим “врхунским правним ауторитетима” нађу и неке много “значајније” теме. Ако сутра неки Бакир Изетбеговић поднесе апелацију у којој оспорава дебљину тоалет папира у клозетима широм Српске, “уставне судије” ће то, без икаквог устручавања, озбиљно размотрити и донијети привремену мјеру забране коришћења двослојног папира до доношења коначне одлуке. Јер, дефекација је изузетно важна државна надлежност и не може бити регулисана ентитетским прописима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
