Тишина

 Овим ријечима је српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик јуче подсјетио на 22. април, Дан сјећања на жртве усташког злочина - геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини, дан када је посљедњих 1.073 мученика кренуло у пробој из фабрике смрти, а слободе се докопало само 169 логораша.

Додик је поручио и да не смијемо заборавити никада ни ко су њихови џелати, али да, упркос свему, морамо скупити снагу и гледати у будућност, јер је српски народ спреман на праштање с намјером да гради бољи и напреднији живот.

“Нама не требају освете и ратови, нити желимо да живимо у прошлости, али истину о злочинима нећемо ни прећутати ни крити”, поручио је српски члан Предсједништва БиХ и најмоћнији српски политичар с ове стране Дрине.

Нажалост, умјесто ријечи подршке свему што је рекао Додик или бар пијетета према жртвама једног од најстравичнијих концентрационих логора из Другог свјетског рата, из политичког Сарајева се чула - тишина. Али не тишина о којој је говорио Додик, у којој смирај траже невине жртве чије кости леже у бројним гробницама у Спомен-подручју Јасеновац-Доња Градина. Из Сарајева се чула тишина којом жели да се прикрије истина о Јасеновцу, затворе очи пред монструозним злочином и окрене глава од српских жртава.

Али оно што посебно тјера на осуду због те тишине јесте громогласна галама која се диже скоро свакодневно, а посебно око 11. јула, којом се Срби оптужују како двије и по деценије не желе да прихвате “истину” о Сребреници. При томе се страдалничком народу као што је српски упорно покушава налијепити етикета геноцидног, и то громогласно и са истом упорношћу са каквом се ћути о Јасеновцу. А пришивати такве етикете и називати фашистима потомке оних који су уморени на најгрозоморнији начин управо од стране фашиста или, још прецизније, њихових домаћих слуга у црним кошуљама и ханџар дивизијама, могу само истомишљеници тих црнокошуљаша и ханџарлија. И они чији политички представници више од двије и по деценије одбијају да 9. мај, као Дан побједе над фашизмом, буде проглашен нерадним даном у Федерацији БиХ.

Али зато и не чуди њихово срамно ћутање сваког 22. априла, када се обиљежава Дан сјећања на жртве злочина у Јасеновцу. Пардон, геноцида у Јасеновцу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.