Тиха пријетња

Ведрана Кулага Симић

Мигрантска криза је један од проблема који већ неколико година мучи БиХ, Балкан, али и Европу. Неки покушаји јачања бедема дали су резултате, али ни данас нема сагласности ни јединственог става међу домаћим лидерима о томе да ли треба или не формирати прихватне центре у БиХ те какву улогу земља треба да одигра у овом таласу који увијек треба посматрати са дозом опреза.

БиХ и комшијске балканске земље су махом у очима миграната биле, и још су, само тачке на мапама које су уцртали када су кренули из Авганистана, Пакистана и других, нама далеких земаља ка коначном одредишту - ЕУ и на тај начин ствари треба посматрати. На домаћем терену је свега било. И туча међу мигрантима, у којима су некада и угашени млади животи, провала у куће мјештана, пљачки, разбојништава, али и прије свега оправданог страха код становника ове земље од непознатих и непожељних гостију.

Слике из тих дана, за које увијек постоји бојазан да би се могле поновити и данас буде зебњу код свих, а посебно оних који живе у дијеловима БиХ који су најближе Европској унији због чега су примамљивији мигрантима. Како се даље борити и изаћи као побједник из ове кризе била је тема регионалне конференције која је прије неколико дана одржана у Сарајеву послије које су послате поруке да БиХ неће и не смије бити спаваћа соба за мигранте те да ни ЕУ не жели да им отвори своја врата. Барем не свима.

Општи став је да се само заједно може одржати безбједност и хуманост, под условом да и Балкан и Европа искрено уђу у ту неизвјесну борбу. Да фокус буде на идентификацији и пружању даље потребне помоћи онима који имају стварни статус избјеглица, а да они који не испуњавају те услове буду враћени у матичне земље. БиХ је до сада направила неколико корака у том правцу. Након склапања споразума са Пакистаном, отворени су преговори са још неколико земаља, али тај посао није ни близу крају. То је, по свему судећи, дуготрајан процес којем треба озбиљно и искрено приступи, јер ако има иједан појединац који се у овој земљи нешто пита на политичкој сцени, а који жели мигранте из овог или оног разлога на својом територији, све олако може пасти у воду.

Треба бити хуман и помоћи. Пружити кров над главом, склонити са хладних и мокрих улица, посебно породице са дјецом, али и бити свјестан да ни они желе да остану у БиХ. Ни за њих она није циљ, а посебно није новоотворени прихватни центар “Липа” који је израстао из шаторског кампа, формиран на српској земљи, надомак Босанског Петровца.

Иако се чини да је стање мирно за сада, нико не зна шта носи сутра. Зато се и ту, као и свуда у БиХ, мора поступати одговорно, озбиљно и опрезно да се пријашње слике не би вратиле. Чак и у јачим бојама. +++

Јавна расправа за Регулациони план Паприковац - Петрићевац, секције Ц, Е, Ф, Г и Х, чије је одржавање планирано дана 22.11.2021. године у 16.15 у сали 33 Градске управе, због нерадног дана помјера се за четвртак, 25.11.2021. године, у 16.15, сала број 33 Градске управе

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана