Тешко на зелену грану

Велики број њих који су имали радне књижице у привредним гигантима годинама потражују свој поштено зарађени новац, за који су неријетко дневно црнчили и дуже од законом предвиђених осам сати. С друге стране, огромном броју истих тих радника одлазак у пензију недосањан је сан иако су одавно зрели за одлазак у мирну луку.

Таква судбина задесила је бивше раднике Говедарске фарме “Фармланд” из Нове Тополе за које је питање исплате доприноса стављено на чекање. Да ствар буде гора, за њих још нема ни обрачуна, тако да њихов адвокат ни не зна колико им је новца потребно за те намјене јер од Пореске управе РС нису добили одговор у вези са обрачуном износа дуговања за порезе и доприносе.

У каквим су мукама били запослени “Фармланда”, довољно говори чињеница да су ти јадни људи тек три године након што су добили судски спор против предузећа, у којем су провели радни вијек, добили заостале плате. Основни дуг од око 330.000 КМ, плус камате на заостале плате исплаћен им је захваљујући новцу од продаје имовине која је остала од те некада велике и надалеко чувене говедарске фарме.

У нимало бољој ситуацији нису ни бивши радници Фабрике цијеви “Унис” из Дервенте који су своја права мјесецима узалудно тражили путем бројних штрајкова. У том посавском гиганту због дугогодишње неизвјесности радници су сатјерани уза зид. Дуже од пет година им је обећаван процват, али зарађене марке никада нису легне на њихове рачуне, због чега им је горчина из жучи давно дошла до грла. За њих и њихове проблеме годинама нико није марио, а наду им је донекле улило покретање стечаја прије пар мјесеци. Када се све правне ствари окончају, кренуће у расподјелу малобројне имовине која је остала и тако бар донекле успјети да наплате неисплаћене плате и доприносе.    

Иза посрнулих предузећа у Српској попут бијељинске “Шећерана” и “Житопромета” такође су остала милионска дуговања и радници, чија су права само мртво слово на папиру. Остали су људи који су, упркос томе што су великом марљивошћу поштено зарађивали своју кору хљеба, препуштени милости и немилости послодаваца. Нажалост,  непоштовање радничких права и јавашлук и сада су присутни у бројним предузећима до те мјере да је то постало нормално и самим запосленима, иако није и не би смјело да буде.

Због несавјесних послодаваца, који само гледају да напуне своје џепове, осим радника испашта и буџет РС као и разни фондови. Неплаћање доприноса редовно празни касу из које се плаћа здравствена заштита, а Српска свако мало неком отпише дуговања. Вријеме је да порезници ажурније крену у спровођење слова закона како би било избјегнуто стварање социјале међу радно способним становништвом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.