Тешки дани

Анита Јанковић-Речевић

Најчешће изговорена ријеч протеклих седмица широм планете дефинитивно је “корона”. О вирусу који је изазвао глобалну здравствену кризу и убио више од 4.600 људи распредају сви, од ђака, студената и радника до пензионера.

Зебња и страх су присутне код већине становника планете, а од ове пошасти савременог доба нарочито стрепе привредници, будући да је свјетска економија бачена на кољена. Стручњаци упозоравају да би економска криза могла бити равна оној из 2008. године када је угашено више стотина радних мјеста. Глобална пандемија већ је угрозила пословање предузећа у разним сегментима, а становништво планете поново брине могуће затварање фабрика јер би многи могли остати без посла и плата. Економисти већ дуже вријеме упозоравају на губитке које ће претрпјети свјетска економија, са нагласком да су посебно угрожене мале привреде, баш каква је наша.

Стога је кључно питање може ли привреда у Српској стоички поднијети ударац короне.

Упућени кажу тешко, нарочито ако се зна да је домаћа привреда и без ванредних околности и спољних фактора, који је гурају на дно, на климавим ногама. Предузећа која се баве превозом робе и путника већ двадесетак дана сабирају штету због новонастале ситуације, а њима се полако придружују туристички радници, трговци и угоститељи.

Одлука великог броја локалних заједница у Српској да скрате радно вријеме кафића, ресторана, маркета, тржних центара и пијаца засигурно ће власнике тих објеката повући на дно. Продавци на бувљој пијаци у Градишци већ се хватају за главу. Хрвати и Словенци главне су им муштерије, а због новонастале ситуације редови између тезги данима су пусти. Све очи и овога пута, баш као и 2014. године када су регион погодиле катастрофалне поплаве, упрте су у републичке органе. Поучени искуствима из те немиле године, пожурили су са изрицањем мјера које би требало да умање могуће посљедице по домаћу привреду због вируса корона. Како би колико-толико помогли пословној заједници да преброди тешке дане, надлежни у Српској су јуче одлучили да одгоде плаћање пореза на добит и свих обавеза по завршном рачуну за прошлу годину до 30. јуна, а обавезе ће бити исплаћене у ратама до краја године. Једна од донесених мјера је и хитна исплата поврата пореза и доприноса за повећање плата у прошлој години и исплата почиње у понедјељак, као и увођење мораторијума на отплату кредита Инвестиционо-развојне банке у трајању од три мјесеца за привредне субјекте.

Значајну улогу могле би одиграти и банке, које би требало да изађу у сусрет како привредницима, тако и становништву, омогућавањем одгађања плаћања кредитних обавеза, али и неким другим мјерама, попут одобравања намјенских кредита угроженим са нижом каматном стопом и дужим роковима отплате. Сигурно је да су пред домаћом привредом тешки дани.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана