Тероризам

Стручњаци, који сами наводе ту бројку, у анализи се нису упуштали у детаље, али чињеница је да у БиХ највећу опасност представља повратак терориста с ратишта, тим више што је Тужилаштво БиХ с њима до сада склапало споразуме о признању кривице на основу којих су добијали годину затвора, што су могли да откупе, па су скоро одмах били на слободи.

Ама баш нико од одговорних у БиХ се није ни запитао, а камоли да је шта предузео, јесу ли можда ти чланови Исламске државе у Сирији и Ираку починили ратне злочине.   

Не, јер су кривична дјела ратног злочина, а поготово измишљеног злочина против човјечности, до сада у БиХ била резервисана искључиво за припаднике српског народа.

А терористичке пријетње не само да су сталне, него се константно повећавају због радикализације Бошњака у БиХ. Онима који то данас не желе да виде, то ће да се врати на најгори начин.

Радикализацији Бошњака и њиховом још масовнијем одласку на страна ратишта свакако ће помоћи и однос правосуђа БиХ према том проблему, односно благе казне које су за терористе права амнестија, незабиљежена у свијету.

Тај проблем, дефинитивно, не може бити ријешен све док за то не постоји политичка воља чији протагонисти терористе у БиХ виде као безопасне бивше рокере.

Стварну слику стања у БиХ по том питању аутоматски додатно освјетљава изјава министра безбједности Драгана Мектића који је одмах демантовао налазе водећих свјетских истраживачких компанија тврдећи да није тачно да у Сирији и Ираку ратује 300 Бошњака, него да их је тамо само 100.

Знајући начин рада министра безбједности, али и то како до података долазе те компаније, повјерење у овом случају свакако треба дати тим истраживачким тимовима.

Тим више кад је познат и однос дијела власти и правосуђа БиХ према терористима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.