Терористи међу нама

Мирјана Кусмук

Јуче рано ујутро, десетак сати након терористичког напада у Зворнику, на исламистичком сајту “Vijesti ummeta” објављено је да је вехабија Нердин Ибрић који је у полицијску станицу упао уз поклич “Алаху екбер” и убио полицајца то учинио из “крвне освете” јер су му српски војници 1992. године убили оца.

Потом да су полицајац, ког је убио, Драган Ђурић и Жељко Гајић, ког је ранио, “учествовали у геноциду у Сребреници” што би (како се само чита) требало да буде оправдање за “крвну освету”.

Али ништа неочекивано, јер “Vijesti ummeta” су исламистички сајт који велича ИСИС, позива у свети рат и пропагира ширење исламског калифата на ове просторе. Али оно што јесте лоше је то што је један број медија у ФБиХ, али и Хрватској, неколико сати послије “Vijesti ummeta” објавио њихове “ексклузивне” информације (наравно не позивајући се на извор јер би позивање на исламистички сајт било контрапродуктивно).

Једини текст који су заобишли да емитују са “Vijesti ummeta” је онај да Срби на друштвеним мрежама позивају на убијање Бошњака и да то “очекивано највише раде на порталу “Независних новина” које су блиске четничком покрету у БиХ”???!!!

А на друштвеним мрежама било је свега. Па и овога: Нијаз Манђукић родом из Зенице запослен у Минхену, на ФБ је написао: “Напокон нешто лијепо да се деси”, а Наида Башић (мада личи на лажни профил): “То је само напад на полицијску станицу гдје раде многи ратни злочинци који су судјеловали у геноциду. Пуна је Босна четника кољача који би нас опет убијали и клали само да им се пружи прилика”.

А куда ово гони? У рат, у лудило, у оправдање тероризма... У оправдање злочина. У подстрек терористичким акцијама. У безакоње. 

И није ли већ доста лошега донијело нечињење и правдање? Због олакшавајућег односа институција према ранијим терористичким акцијама ово што се догодило у Зворнику морало је да се догоди, прије или касније, у Зворнику или негдје друго.

Јер, да ли је било потребно бити обавјештајац па видјети да изнад нас гори црвени аларм опасности од тероризма? Наравно да није, јер БиХ је годинама полигон, база и  регрутни центар терориста. Нема терористичког напада у свијету посљедњих 15 година да у њему није учествовао барем један терориста који је овдје ратовао, од напада на САД, преко напада у Лондону па до терористичког напада у Мадриду.

Прво су били страни ратници, а онда се примило на домаће. Недавно је у САД ухапшено шест особа из БиХ због финансирања Исламске државе. Из Беча је недавно петочлана породица из БиХ (отац, мајка и три кћерке) отишла да се бори у редовима ИСИС-а.

Тероризам се “размножавао” и “популаризовао” у БиХ онолико колико су му клима, али и институције погодовале и давале охрабрење, а јесу. Јер какву другачију поруку него поруку охрабрења терористима су дала  понављана суђења за терористичке нападе на полицијску станицу у Бугојну или америчку амбасаду у Сарајеву и срамотне пресуде на крају?

Како су другачије него као охрабрење терористи могли да схвате изјаву портпарола полиције Ирфана Нефића да је шетња младића у мајици ИСИС-а по Башчаршији безазлена, јер се ради о “стилизованом печату посланика Мухамеда”?

Шта друго него охрабрење терористима је била млака реакција безбједносних агенција и институција за провођење закона у случајевима регрутације у БиХ војника ИСИС-а и њихово слободно кретање по повратку? 

Шта друго него охрабрење терористима је нерад Ударне групе за борбу против тероризма?

Шта друго него охрабрење терористима је чињеница да изјава амбасадорке САД Морин Комрак да је “БиХ извор страних бораца који подржавају ИСИС” није произвела ниједну озбиљну истрагу?

А у ИСИС-у одавно постоји и “Босанска чета”, чији командант је у Суду БиХ за тероризам пресуђени  Бајро Икановић. 

У ИСИС-у је био и Емрах Фојница којег је Суд БиХ ослободио оптужнице за терористички напад на амбасаду САД у Сарајеву послије чега је отишао у Ирак, опасао се бомбом и разнио 24 људи. 

Харис Чаушевић који је признао да је поставио 15 кг експлозива испред полицијске управе у Бугојну још није стигао до ИСИС-а јер му се у Суду БиХ суди по други пут у процесу развученом пет година.

Бадава је послије тог напада директор ОБА Алмир Џуво извијестио парламент да у БиХ има око “3000 потенцијално опасних терориста”. Ништа се послије те изјаве није догодило. Нико прстом није мрднуо.

Бадава је недавно директор БИА Александар Ђорђевић рекао је да се у редовима ИСИС-а бори 300 људи из БиХ и Србије (из Србије 25), те да БиХ има евиденцију тих особа. Шта раде институције осим што имају евиденцију остало је непознато до данас.

Оно што је познато јесте да је SIPA по налогу Тужилаштва у фебруару ухапсила 16 особа од којих су многи били повратници из ИСИС-а. Већина је  пуштена на слободу, најдаље сутрадан. Један од њих је и Авдулах Хасановић који се лани вратио из ИСИС-а и са терористом из Зворника друговао посљедњих мјесеци. Да га је неко пратио као безбједносно опасну особу, што је и био, можда злочина у Зворнику не би било. Али јасно је да није.

Исто као што нико барем ноћас није блокирао исламистичке сајтове, ако до тада није било воље да по одредбама Кривичног закона БиХ санкционишу због узнемирујућих снимака одсијецања глава и ширења пропаганде ИСИС-а.

Све ово јасно показује да су институције БиХ борбу против тероризма схватиле у најмању руку неозбиљно што је довело до пораста броја радикалних исламиста, али и извршење нових терористичких напада. А Исламска држава, па она је свега 750 километара удаљена од Италије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана