Терористи и правосуђе

У свим правим, стварним и правним државама и њиховим правосудним инстанцама тероризам се третира као највеће зло, најтеже кривично дјело које, сходно томе, тако бива и санкционисано. Свуда, осим у БиХ.

Па тако, на примјер у оближњој Аустрији, они за које се докаже да су били припадници терористичких организација у Сирији добијају по 20 до 30 година затвора док, исте такве, правосуђе БиХ, послије склапања споразума о признању кривице, углавном осуђује на једногодишње затворске казне.

Ни то, сигурно, није случајно, јер они који су осуђени на годину затвора имају могућност да ту казну откупе па се, тако, у БиХ одмах нађу на слободи послије ратовања у терористичким организацијама Исламска држава или "Ал-Каида".

Колико су, поред благе казнене политике, у Суду БиХ благонаклони према таквима, показује случај терористе Енеса Мешића који је више од два мјесеца био на слободи послије правоснажности пресуде којом је осуђен на три године затвора. Ко зна колико би он још био слободан, када би и да ли би уопште издржавао казну да, ето, није покушао, понављајући исто кривично дјело за које је (не)кажњен, да се опет придружи терористима Исламске државе.

Овог пута ради се о чистој срећи да је тај терориста одлучио да само илегално пређе границу и опет оде у Сирију. Јер, питају ли се шефови Апелационог вијећа и Одјељења за организовани криминал Суда БиХ шта да је Мешић одлучио да, умјесто одласка у Сирију, на примјер изврши терористички напад у БиХ?

Ако се до сада нису то запитали, сада је крајње вријеме за то. Јер несумњиво је да ће, скорим доласком преосталих држављана БиХ који ратују у Сирији, уз постојећу благу казнену политику и наклоност тужилаца и судија, бити и таквих случајева

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.