Терористи хуманитарци

Сви добро знамо шта се десило 11. септембра 2001. године у Америци.

Сви се сјећамо 2011. године и Норвежанина Андерса Брејвика који је хладнокрвно побио 77 људи у Ослу и на острву Утоја.

Сви памтимо Зворник и 2015. годину, када је нападнута полицијска станица. Ту су и Лондон, Париз, као и многи други градови и терористички напади широм Европе и свијета.

Наравно, број жртава у поменутим случајевима није био исти - али била је иста пошаст. Од које су страдали недужни.

Припадници Агенције за истраге и заштиту (СИПА) у овој години планирају да посебно истражују активности појединих предузећа, хуманитарних организација, удружења и других правних субјеката за које постоји сумња да се могу довести у везу са финансирањем терористичких активности.

Људи који разним хуманитарним пројектима заправо прикривају своје право лице, циљеве и активности, наћи ће се под истрагом. И то управо због тероризма.

Биће праћене све активности појединаца, група, организација и институција које се баве подстицањем, финансирањем, планирањем или помагањем тероризма на било који други начин. Интензивно ће, како планирају у СИПА, бити истражени и финансијски токови и трансакције путем којих се пружа материјална, као и било која друга подршка терористичким организацијама.

Међутим, успјех борбе против тероризма зависи и од сарадње држава, односно безбједносних структура, полиција, безбједносних служби, а чињеница је и да велику улогу могу имати и медији. 

У вези с овим питањем они се често помињу као “везивно ткиво” сензације и панике, јер су терористички напади неријетко пажљиво осмишљени како би привукли управо њихову пажњу.

Због тога је потребно пажљиво извјештавање о тероризму.

Новинари морају избјећи да се уплету у вртлог радикалног наратива како не би постали “њихова муниција”, а истовремено морају наставити да обављају изузетно важну улогу извјештавања и информисања јавности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.