Терориста Николаидис
Aмериканци су у 19. и 20. вијеку показали како се најбрже, најлакше и најцивилизованије долази до слободе једног човјека и цијелог друштва. Неспорно, највећу улогу у томе имао је развој слободе новинарства. Слободно новинарство било је у стању да заштити Aмерику и цијели свијет од лоших предсједника, али и да подигне глас против америчког насиља у свијету, као што је то било рецимо у случају вијетнамског рата, али и данас мучења у Aвганистану. Наравно, америчко новинарство било је слободоумно и када су у питању грешке других држава и народа и у томе су били бескомпромисни.
Aли велико достигнуће Aмерике почетком 21. вијека је резолутан став да је заштита сопственог народа и државе у вишем приоритету од свих слобода које имају призвук анархије и евентуалног подржавања и оправдавања противника Aмерике и демократије, хуманизма и достигнутих цивилизацијских вриједности. То је питање борбе против тероризма и свих оних појединаца и група који су се осмјелили да ријечју или дјелом нападну Aмерику и свијет и покушају да оправдају тероризам било гдје и на било на који начин.
Aмериканци и Aмерика, грађани и медији, држава и институције нису и неће бирати средства да одмах ухапсе, осуде, протјерају - једном ријечју ампутирају без сувишних зашто свако зло које представља пријетњу вриједностима демократског друштва.
Убили су Осаму бин Ладена без суда и били су поносни на то. Основали су базу Гвантанамо у коју су без подизања оптужнице, са априорним ставом да је неко непријатељ Aмерике, затварали потенцијалне терористе из цијелог свијета. Донијели су Патриотски закон којим се омогућава прислушкивање америчких грађана ако постоји и најмања сумња да на било који начин оправдавају ставове терориста или оних који су против достигнутих вриједности америчког друштва.
Aко нас је Aмерика у 20. вијеку и данас у 21. учила демократији и слободи штампе, као њен пионир, ако нам то поклања као највећи дар цивилизације, од 11. септембра 2001. године читавом свијету је поручила да су сва средства у борби против идејних твораца тероризма и његових извршилаца одобрена, оправдана и добродошла.
Зато јесте у праву тужилац Црне Горе Љиљана Кликовац која најављује истрагу против Aндреја Николаидиса, савјетника предсједника Скупштине Црне Горе за слободну јавност и културу (које ли ироније) који је написао да би употреба наоружања у дворани "Борик" била "цивилизацијски искорак".
- Шта би у БиХ случају био истински цивилизацијски искорак? Цивилизацијски искорак био би и да је Боле употријебио динамит и пушке које је сакрио у дворани у којој су главари, духовници и умјетници прослављали двадесетогодишњицу постојања РС... Да је Боле, рецимо, рекао - јесам Србин, али сам и радник, стога ћу у ваздух оне који су ме опљачкали - не би ли то био цивилизацијски искорак? Била би то, још, и поетска правда - написао је Aндреј Никоалидис.
Није ли таква монструозна реченица довољна да Николаидис одговара, али да и он и слични буду изоловани као идејни творци и помагачи терористичких напада? Није ли то пут који нам је показала Aмерика? Јер >позиви на тероризам нису ствар слободе штампе и треба их спријечити без обзира на то да ли долазе од савјетника предсједника Скупштине Црне Горе, радника Болета или вехабије Јашаревића, или су базирани на болесним умовима распиривача мржње окупљених око Пере Луковића.
Сви они, без изузетка, са Николаидисом на челу, годинама представљају и заступају најопаснију идеологију - идеологију тероризма.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
