Теорија и пракса

 Тада обично знају да кажу "Ма ништа га на том факултету нису научили. Јесте да зна теорију, па има све десетке, али пракса…" И док врте главом, већ у идућем конкурсу дебелим словима исцртавају како искључиво траже радника са искуством од неколико година на истим или сличним позицијама.

И шта онда? Шта онда да раде многобројни млади људи, који су годинама учили и улагали у своје образовање?

Како да имају искуство? Гдје да стекну праксу?

А оно што је још апсурдније јесте чињеница да ни сами ти млади људи не могу да се противурјече када су свјесни да им је током студија практична настава била једначина са двије непознате. Бар на већини студијских програма.

А ко је кривац за то? Они сигурно нису.

Управо из тог разлога представници Студентског парламента Универзитета у Бањалуци покренули су иницијативу за обавезно увођење практичног дијела наставе на свим факултетима.

Јесте да је по закону и обавезно да сви студенти имају практичну наставу, али то "обавезно" је ипак само у теорији. Пракса је и у овом случају подбацила.

Е како се то не би наставило из године у годину, млади академци су одлучили да ствар узму у своје руке. Досадило им је да са дипломом под мишком одлазе неспремни са факултета. Ако већ уче, желе и да науче. И то је за сваку похвалу. На тој иницијативи треба да им помогну сви. Цијела академска заједница, сваки појединац.

Њихова жеља је оправдана и реална.

Јер нигдје у свијету није могуће да неко заврши журналистику, а да се током студија није сусрео са редакцијом, да постане учитељ, иако ниједном није ушао у учионицу и нашао се пред гомилом радозналих погледа из клупа. Да је постао инжењер, без иједног дана праксе. Није. А не би требало да буде ни код нас, иако се дешава.

Дешава нам се да школујемо кадар који није конкурентан на тржишту рада, односно, кадар који није потребан послодавцима. То мора да се мијења. То мора да се - одмах мијења. И у теорији и у пракси.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.