Тегови на ногама привредника
Колико пореских и непореских намета у БиХ има најбоље показује податак да је надлежним институцијама требало више од годину да их саберу на једно мјесто.
Међутим, институције ни након тог периода још нису завршиле посао и дошле до коначне бројке већ оквирне од 3.000 парафискалних намета које плаћају привредници и грађани.
Та бројка о непореским давањима већ идућих дана требало би да добије на снази јер институције и локалне заједнице које су “штанцале” намете за све и свашта нису их још пријавиле министарствима.
Ситуацију са бројним наметима најбоље илуструје чињеница да привредници или грађани не могу ући у поједине институције, агенције и просторије локалних заједница да траже помоћ, услугу или пак савјет, а да за то не плате таксу и накнаду. Ријетки су они који ће из њихових просторија изаћи, а да при томе нису добили потврду да су платили таксу или неку другу накнаду.
Нема сумње да се у институцијама, општинама и градовима наплаћује све и свашта и да су таксе и накнаде у њиховим просторима најчешће ријечи које могу чути они који их посјете.
Таква политика оставила је несагледиве посљедице како на привреду која грца у проблемима, тако и на обичног грађанина, којем је дозлогрдило издвајање новца за таксе и накнаде.
Надлежне институције привреди би управо могле да помогну смањењем и укидањем тих непотребних такси и накнада, а заузврат у предузећима би се отворила могућност повећања плата и новог запошљавања, што би колико-толико донекле успорило и проблем са којим се суочава домаће тржиште, односно одлив радне снаге.
Нема сумње да би корист и за једне, друге и треће била већа. Буџети би добили више новца, привредници раднике за којима вапе, а радници ипак веће плате. Због тога надлежне институције треба да престану са обећањима и почну са леђа привредника и грађана да скидају на стотине намета. Добро би било да то раде оним темпом и жаром како су их поједине институције и локалне заједнице штанцале, не мислећи при томе на посљедице које ће то оставити иза себе.
Надлежни, ако не знају шта прво треба да ураде, нека рецепт препишу од Србије и Хрватске, чији привредници и грађани плаћају дупло мање непореских давања. То им не би био први ни посљедњи пут. Осим ако не желе да таксу уведу и на ваздух, јер можда је једино он остао без намета.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
