Тегелтијини задаци
По свему судећи, у нову, 2020. годину БиХ ће ући са новим Савјетом министара на који су грађани чекали више од годину дана. Након различитих опструкција, условљавања и надмудривања, коначно је Предсједништво потврдило именовање Зорана Тегелтије за предсједавајућег који има задатак да окупи страначке кадрове који чине већину у Парламенту, да надокнади изгубљено вријеме и покуша вратити ову земљу на колосијек реформи уколико није отишла странпутицом са које је ни његово, ваљда искрено, обећање да ће се бавити искључиво економијом неће вратити.
У данима који слиједе јавност ће се забављати именима кадрова који ће сјести у министарске фотеље и како страначки лидери најављују, Тегелтија и његов кабинет требало би пуном паром да крену на посао са првим мјесецом наредне године. Шта ће затећи и колико ће се снаћи, остаје да се види уколико у међувремену не искрсну неке нове препреке, што не би било чудно с обзиром на политичку климу у овој земљи која је већ одавно усијана и жестока.
Некако у сјени документа програмских реформи, чије ће објелодањивање услиједити након слања у Брисел, остало је именовање Тегелтије, али и његове најаве да ће економија бити приоритет. Оно што је очигледно је да је раздор на политичкој сцени Републике Српске још више продубљен и да је на сцени политичка заврзлама у којој нико никоме не вјерује. Да ли ће Тегелтијине тврдње да ће економија бити у фокусу дјеловања будућег Савјета министара бити само пуко обећање од кога никакве користи неће имати грађани ове земље, још је рано прогнозирати, али сасвим сигурно мало је вјероватно да се за кратко вријеме у земљи у којој странке одмјеравају своје снаге сваке двије године може било шта велико урадити. С друге стране, ваљда Тегелтија као економиста зна да у овој области важе само чисти рачуни.
Дани који слиједе показаће да ли ће и овај Савјет министара послужити само за замјену столица и ухљебљење страначких кадрова, чему свједочимо годинама, али поучени досадашњим искуством, није искључено да ће и наредне три године бити потрошене на оптужбе “старих” и “нових” иза којих ће се радити мутни послови у којима ће крупне рибе ловити у мутном, а обичан свијет пребирати џепове питајући се да ли има за голу егзистенцију.
У земљи у којој је вијест да се након годину и више дана од избора формира власт, није ни чудо да је јавашлук постао правило живљења, а обећања само магла и дим за неупућене.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
