Тамо гдје правда (не)станује
Најновија наредба Тужилаштва БиХ о неспровођењу истраге за злочине над Србима у сарајевским логорима потврдила је још једном да ће бошњачки политичари, уз подршку једног утицајног дијела међународне заједнице, истрајати у намјери да једностраним расвјетљавањем ратних догађаја на подручју Сарајева, прекроје историју БиХ и оставе покољењима лажи и преваре, којих ће се стидјети и њихови потомци.
Како би се другачије могла коментарисати чињеница да се један тужилац, под окриљем институције која је задужена за истину и правду у овој држави, дрзнуо да пљуне у лице српским мученицима газећи притом кривичне законе у БиХ и вриједности “заштићене” међународним правом.
Због те сулуде мисије и гажења, прије свега човјека, а онда и свих вриједности без којих се не може замислити будућност једне државе, намећу се бројна питања, а прије свих, да ли ми уопште имамо државу, ако се у њој не поштују право и закони?
А, не поштују се. Обустављају се истраге о страшним злочинима, које су Бошњаци починили над српским војницима у “Тузланској колони”, логорима “Силос”, “Храсница”, “Крупа” и бројним другим стратиштима широм БиХ.
Већ је постала пракса да се расвјетљавање ратних злочина над српским становништвом завршава правним фразама “не постоје основи сумње”, “не постоје докази”.
Право је, очигледно је, поражено. Али, истину о рату на просторима БиХ, вјерујемо у то, не могу поразити ни политичари с Башчаршије, ни сарајевски дјелиоци правде.
Због те истине, за коју ће се борити сви преживјели логораши, треба истаћи бројне чињенице. У Тарчину код Сарајева, неко је крајем априла 1992. године формирао логор “Силос” у којем је мучено више од 600 Срба, од којих је тридесетак убијено.
У објекту за складиштење жита мучене су и жене, а Радојка Пандуревић и Босиљка Алексић угледале су слободу дан уочи Савиндана 1996. године, послије 1.339 дана тамновања и страшних тортура. Посљедњи заточеници, њих 44, ослобођени су 27. јануара. Било је то два мјесеца послије потписивања Дејтонског мировног споразума.
Обустављањем истраге за 455 лица многе важне чињенице су прећутане, а бројни учесници у злочинима настављају да уживају на слободи. Рука правде, нажалост, неће стићи оне који су чинили злочине над српским логорашима, као ни њихове налогодавце и организаторе. Неће, али, у садашњој БиХ. Јер, ратни злочин никад не застаријева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
