Талас поскупљења
У ишчекивању новог таласа пандемије вируса корона, о којем већ данима брује и струка и медији, становнике Републике Српске могао би запљуснути још један, и то талас поскупљења основних животних намирница.
Иако је година родна и пшеница скоро пожњевена, међу млинарима се све гласније шушка да ће брашно поскупјети, што аутоматски доводи до раста цијена пекарских производа.
Када и за колико ће цијене расти, није познато, али кад год се догоди, то свакако неће бити прво овогодишње поскупљење, јер су пекари цијене већ кориговали почетком године.
И не само они, и други произвођачи су подигли цијене својих производа. Сваки нови раст, макар и за фенинг или два, баца на кољена грађане, чија су примања одавно недовољна да покрију мјесечну потрошачку корпу и који из мјесеца у мјесец једу хљеб са седам кора.
Иако се пензије редовно усклађују, а плате постепено повећавају, тај раст не прати раст потрошачких цијена, због чега ће многи доћи у ситуацију да не могу себи и својој породици да приуште ни најосновније.
Нажалост, и данас је таквих подоста, о чему свједоче и редови испред јавних кухиња. Због дивљања цијена храна за многе, нажалост, постаје луксуз, а уколико се најаве нових поскупљења обистине, пред становницима Српске биће још једна папрена јесен, јер није искључено да до тада поскупе и огрев и зимница. И тако све укруг.
До када ће они са најнижим пензијама и платама успијевати да се изборе за кору хљеба, велико је питање имајући у виду чињеницу да скоро све што им мјесечно легне на рачун дају за режије и лијекове.
Када се све то сабере, рачуница је и више него јасна.
Имајући у виду мјесечна примања и цијене намирница, комуналија и свега осталог, потпуно је јасно зашто су многи одавно спаковали кофере и отишли преко границе. Нису намирнице јефтине ни у западној Европи, али су плате вишеструко веће него код нас, па од онога што зараде ипак могу лагодније да живе.
Уколико се хитно не предузму неке мјере и не стане у крај дивљању цијена, аутобуси за иностранство биће пуни оних који купују карту само у једном смјеру. Одувијек је онима који продају најважнија била зарада, али треба да имају на уму да ће енормним поскупљењима отјерати и оно мало купаца што им је преостало па ће умјесто на трпезама храна завршавати на депонијама, а од тога нико неће имати користи. Гладни ће остати и произвођачи и потрошачи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
