Тајне набавке јавним новцем
БиХ заузима прва мјеста на свим свјетским листама само када је ријеч о ономе што није добро и што се не ради како треба. На свим другим свјетским скалама смо на самом дну. Увијек први међу посљедњима, али углавном посљедњи.
Када је ријеч о корупцији у јавним набавкама, које гутају милијарде марака новца грађана, у том домену БиХ је свјетски лидер. Нико је не може макнути са тог трона. Корупција цвјета и цвјетаће. Све снаге усмјерене су ка њеном јачању, као да је нека грана привреде.
Надлежне институције не желе ни да спроведу препоруке ревизора да се отклоне све уочене аномалије, јер им то не иде у прилог. Ако би којим случајем посегнули за савјетима ревизора, онда би корупција у јавним набавкама спласнула. Па, гдје смо онда приспјели? Паде БиХ са првог мјеста.
Никакве измјене закона нити других аката неће довести ни до тога да на овом тржишту милиони марака не завршавају у приватним џеповима партијских колега, родбине, кумова и пријатеља оних којих управљају институцијама. Увијек ће се наћи начин да све буде по закону. Односно, чланови закона на њих се не односе.
Прилагођава се БиХ европским директивама када је ријеч о јавним набавкама, јер вјероватно нема ни другог излаза, али ће, с друге стране, успут јачати и методе како да милиони заврше на приватним рачунима оних који су у спрези са руководиоцима институције, који су и даље на вези са челницима који су их ту и поставили илити именовали.
Нема напретка у овој земљи апсурда све док се водимо таквом политиком трошења новца грађана. На конкурсима су одувијек побјеђивали подобни, а никако они који су способни и који би требало.
Јавна је тајна да се конкурси за трошење новца грађана намјештају, односно прилагођавају фирмама иза којих у највећем броју случајева и стоје они који руководе институцијама или су на власти.
Да смо иоле уређена земља и да се желимо обрачунати са корупцијом у јавним набавкама, ревизорски извјештаји у којима се уочи незаконито трошење новца кроз намјештене послове прво би ишли на адресе правосудних институција, које би тиме требало да се позабаве. Овако, они оду на аминовање онима који су на чело институција поставили своје људе. И сва прича се на томе завршава.
Извјештаји буду усвојени, некада уз покоју опаску, и све остане на томе. Углавном се тог дана ту прича завршава. Сутрадан се већ смишља нова афера, односно нови посао за богаћење подобних. И тако укруг. Већ годинама. Ако којим случајем неко и дигне глас против, буде кажњен тиме што он или његови најближи буду макнути са листе добрих сарадника. Тамо остаје, у том ћошку, све док не промијени свој став и подржи тајно склапање послова јавним новцем.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
