Тајне језера Перућац
Да се по ко зна који пут преко жртава рата желе постићи неки други циљеви, који са жртвама немају никакве везе, показало се у у случају ексхумација тијела из корита језера Перућац.
Прво је акумулационо језеро испражњено због ремонта Хидроелектране Бајина Башта, послије чега су на обалама језера уочене кости. Представници Института за тражење несталих БиХ одмах су изашли на терен и кренули са ексхумацијама, те на тај начин дошли до броја о остацима близу 300 лица који су у претходном рату, претпоставља се, бачени у језеро.
Када је ексхумација требало да се заврши и да се вода почне пуштати у језеро Перућац, Институт је затражио додатно вријеме за ископавања.
A онда је почела политизација читавог случаја. Институт за нестале БиХ преко Европске уније, Хашког тужилаштва и ко зна још којих институција лобирао је заустављање пуштања воде. A самим тим и за наношење штете електроенергетском сектору Србије и Републике Српске.
С једне стране, стручњаци у електроенергетској области кажу да, ако се тражење остатака жртава рата у кориту Перућца одужи на три мјесеца, у Србији ће вјероватно горјети једино свијеће. С друге стране, у Институту кажу да "нема смисла да се обуставља истраживање Перућца које тренутно представља највећу масовну гробницу на Балкану".
Да у свему пресуђују политички утицаји показало се тиме што међу онима који купе кости по кориту Перућца нема Срба, а самим тим ни српских жртава у том језеру. Да ли је циљ да све жртве рата буду Бошњаци, да се Србији смањи доток електричне енергије или да се "Електропривреда Републике Српске" оштети за вишемилионске износе, никоме више није јасно. Слијед догађаја показао је да ту нису чиста посла и да су у свему жртве споредна ствар.
Зашто? Зато што је руководилац Института за нестале БиХ Aмор Машовић прије само неколико дана говорио да је потребно још најмање 30 дана да се ради на локацији Перућца док се не покупе сви остаци жртава. Јуче је, међутим, била друга прича, у истом том Институту саопштено је да ће се са пуштањем воде у акумулационо језеро почети данас. Зашто? Да ли је одлучено да се, ипак, посмртни остаци оставе у језеру? Или можда остатака није ни било? Или су, ипак, сви схватили да прављење штете електроенергетском сектору двије земље никоме не доноси добро? На ова ће питања сви дати различите одговоре.
Оно што се зна јесте да је заиста срамота да се жртвама манипулише на тај начин.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
