Свједоци на вјетрометини

То потврђује и случај логораша Славка Грабовца, који јавно каже да му је његов ратни мучитељ Неџад Омеровић нудио пет хиљада марака у замјену за ћутање у суду и заборав онога што му је у рату радио тај припадник муслиманско-хрватских војних снага.

Наравно, Омеровић и слични руководе се случајевима Насера Орића и других који су слободу купили плаћајући свједоцима да мијењају исказе, да лажно свједоче или да, уз изненадну амнезију, одустају од свједочења. А да су због тога процесуирани и Орић и они који су лагали у замјену за његов прљави новац, како је то иначе требало да буде, не би Омеровићу и сличнима падало на памет да, уопште, могу новцем да купе свједоке.

Овог пута је срећа што жртва није пристала да мијења истину за новац и што је о томе јавно проговорила, али то је само доказ да такви случајеви и те како постоје, уз, наравно, питање колико је било сличних примјера који су се завршили на другачији начин и који нису доспјели до јавности.

А то су махом случајеви у којима се ради о свједоцима Србима на које притисак врше и истражиоци и злочинци у намјери да их, присилом или куповином, натјерају на лажно свједочење, било да је ријеч о злочинима почињеним над српским или над бошњачким народом.

Али док су српски свједоци у предметима против српских оптуженика у страху да и они не буду оптужени у случају ако свједоче истинито у корист оптужених, с друге стране они који лажно свједоче у случају Орића и сличних немају таквих проблема. Зато Омеровић и слични могу и даље слободно и отворено да својим жртвама нуде новац за лажно свједочење, не страхујући ни од каквих санкција.

Велики помак за правосуђе би био ако би Тужилаштво БиХ на основу текста о овом случају покренуло провјере и отворило истрагу. Али, имајући у виду досадашњу праксу, веома јасно је да се то неће десити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.