Сви желе брзе паре
Посљедњих мјесеци поново се распламсала већ више од деценије стара полемика о промјени навика деветака, али и њихових родитеља.
Пљуштали су најразличитији приједлози, од оних да се упишу на занат, који је цијењен и боље плаћен него икада прије до оних да најбоље пролазе медицинари.
Нове генерације које одрастају по постулатима потрошачког друштва “дај свега и дај одмах, желе хљеб без муке и мотике. Инстант рјешења и послове који ће их преко ноћи учинити богатим без по муке.
Због таквих ставова и ове љето највише слободних мјеста остало је у трогодишњим смјеровима пољопривредне и угоститељске школе, у којима из године у годину, због лошег интересовања, клупе “зврје” празне.
Керамичари, молери, тесари, заваривачи, инсталатери само су неки од заната на које се, такође, мало ко шта уписао, а до прије двадесетак година могли су се изучити у готово свим средњим школама у Српској.
Родитељи на све начине покушавају да упишу своју дјецу у тако рећи престижне школе, попут медицинске и гимназије. Како би, након што их заврше уз велики труд, поново прошли исту муку приликом уписа на факултет.
Троше огроман новац, у крајњој нужди дижу и кредите, да упишу дјецу на жељени факултет, а све с надом да ће добити посао у струци на већ презасићеном тржишту, на којем влада запошљавање преко везе.
Поједини просвјетари кривца највише виде у родитељима, који имају предрасуде према занатима и размишљају да је боље да им се дјеца упишу на четворогодишње средње школе, да “сједе у канцеларији”. И тако се занемарује шта су потребе тржишта рада и гдје ће најбрже доћи до посла.
Чак и породице интелектуалаца инсистирају на гимназији иако дијете показује друге склоности па би му било логично олакшати живот каквом мање захтјевном средњом школом, тако да се може посветити ономе за шта је талентовано. Цијела та калкулација с дипломом испада, дакле, сасвим погрешна.
Међутим, нису ријетки случајеви да се неки након неколико година чекања на бироу, након завршене четворогодишње средње школе, преквалификује у зидара, керамичара, водоинсталатера...
Зашто је, поставља се питање, онда срамота да се дијете упише на занат, односно струковну школу, од чега ће врло вјероватно боље живјети него од средње медицинске? Занатски еснаф некада је било врло цијењен. Сматрало се да за оног ко у својим рукама посједује било који занат нема зиме.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
