Сви имају право на идентитет
Различитим апелацијама, иницијативама и захтјевима упућеним међународној заједници, представници Бошњака су више пута кукали о обесправљености њиховог народа у Републици Српској, не марећи за чињеницу да су Срби у ФБиХ сведени на ниво статистичке грешке.
Оном малом дијелу Срба који нису протјерани онемогућава се да добију Уставом загарантовано право конститутивности, а кроз различите опструкције и паковањем у мантру недостатка политичке воље настоји им се одузети језик, писмо и идентитет.
Башчаршијска политичка елита у својој рапсодији захтјева ишла је толико далеко да је оспорила крсну славу, затражила брисање имена РС, а све с циљем гашења вијекова традиције српског народа на овим просторима. Док свакодневно пласирају причу о угрожености Бошњака, ваљда незадовољни што нису испунили циљеве Алије Изетбеговића, таквим односом свакодневно чине идентитетски злочин над српским народом, уз свесрдну подршку међународне заједнице.
Није РС имплементирала одлуке Уставног суда под неким притиском, јер да се било ко одлучио да одузима права Бошњацима и Хрватима, то би и учинио, него је суштина у томе да српском народу нико није вишак, није тијесна Република Српска за припадника било којег народа. То што су Срби обесправљени у ФБиХ говори довољно о онима који вуку такве потезе.
Упорно инсистирање на правима, обавезно путем механизама присиле као што су високи представник или нелегални састав Уставног суда, ствара контраефекат и показује да Бошњаци нису никакав фактор мира, него баш супротно - фактор подјеле.
БиХ је држава талац једног народа, који фингираним конструкцијама о жртви настоји да гради свој идентитет и суживот по његовој мјери. Тај суживот подразумијева да је потребно истријебити све што је српско. То се јасно огледа у чињеници да се разне организације, политичке и сваке друге, као зујалице упале на помен одвајања Српске од остатка БиХ. Стотину пута поновљено питање није згорег поставити поново - ако вам не сметају Срби, зашто не пустите да се РС одвоји?
Ипак, није кривица само бошњачки однос према Србима у ФБиХ, него и деценијско занемаривање потреба нашег народа од нас самих. Нису они обесправљени од јуче, него од краја рата и били су заборављени од свих власти и политичара. Неопходно је одлучније дјеловање, без партијске или неке друге обојености, и инсистирање на једнакоправности Срба са свим другим народима у РС.
Обичног човјека не занима чувени “недостатак политичке воље”. Потребно је само да му се не дира идентитет, да му се обезбиједи једнакост, мир и слобода. А ту не смије бити политике, јер та права заслужује свако.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
