Свему дође крај

Данијела Бајић

Свему дође крај, па и “вјечитом” студирању. На десетине студената који су факултет уписали 2008. године, па и раније, крајем прошлог мјесеца су, хтјели то или не, морали да одложе своје старе индексе или да крену све испочетка.

Само су ријетки смогли снаге и послије десет, петнаест, па и двадесет година коначно положили још тај чувени један испит, који им је био препрека да дипломирају.

Понекад се деси да се тај један испит вуче онолико колико може да се преноси и да студент има гвоздени отпор, не према испиту и завршавању факултета, него према професору код којег треба да полаже.

Има таквих на сваком факултету, који бар једном студенту у генерацији толико загорчају живот да ће овај радије чекати да професор оде у пензију, него да још једном излази код њих на испит. И тако се, у тим случајевима, деси да човјек заврши студије само ако омражени професор заврши радни вијек. “Али све то ипак звучи као оправдање за лијеност, зар не?”, упитаће вјечите студенте просвјетари, али и глас разума.

С друге стране, студентима, који су студије уписали по старом програму, а нису стигли у посљедњем року да заврше факултет, надлежни су понудили могућност да све студије крену из почетка, односно по новом програму. Огроман посао за лијене, сложићете се.

До сада је тим студентима неколико пута помјеран рок за завршетак студија, међутим, надлежни су сад категорични да тога више неће бити, јер су, кажу, имали и више него довољно времена да заврше факултет, а с тим су се углавном сложиле и њихове млађе колеге.

То је као онај стари виц кад “вјечити” студент јавља родитељима у Црној Гори да послије десет година мијења факултет, са правног прелази на медицински, а отац му каже: “Ти, сине, како год хоћеш, али ђедо и ја остајемо на правном!”

Један од најчешћих изговора “вјечитих” студената је да заправо не желе да се баве тим послом.

Као да је завршавање факултета гаранција да ћеш радити у струци! Свашта!

Било је и оних који су се удали/оженили и у међувремену добили дјецу, па су се на неколико дана прије истека посљедњег рока за завршетак студија јавили да би сада, ако није касно, завршили.

И кад “вјечитом” студенту кажете да треба да заврши само зато што треба завршити све послове које си започео и у које си до сада толико уложио и стигао надомак краја, он се узнемири и наљути, јер га чачкате тамо гдје боли. По оној истини коју неће да призна. И још му побијате аргумент изврћући га у биједан изговор са којим неће да се суочи. Јер, како да се онда суочи са свијетом одраслих, ако не може да положи један испит? А давно је по годинама прешао у ту категорију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана