Све долази на наплату

Украјинска криза је довела до енергетске кризе у свијету, а поготово на европском континенту, а што је опет ланчано проузроковао енормни и готово историјски раст цијена нафте и гаса, али и хране, сировина и услуга.

Нови финансијски туш, са глобалним посљедицама, могао би се десити почетком марта, за када је америчка централна банка (ФЕД) најавила повећање референтних каматних стопа, а да би колико-толико сузбила галопирајућу инфлацију у САД.

Стручњаци упозоравају да би овај потез ФЕД-а могао довести до глобалне кризе попут оне из 2008. године. Они нешто оптимистичнији сматрају да је један такав црни финансијски апокалиптични сценарио мало могућ, али не искључују могућност да овом одлуком буду погођене земље у развоју, а поготово оне које имају кредите у вези са доларом.

Упозоравају да треба очекивати и нови глобални скок цијена енергената, гаса и нафте, јер је управо долар главно платежно средство на међународном тржишту енергената.

Они видовитији, истичу да би овај потез ФЕД-а, требало да натјера и Европску централну банку (ЕЦБ) да пође истим стопама, јер ништа боља крвна слика у бези са финансијама и економским кретањима није ни у еврозони, у којој је крајем прошле године забиљежена стопа инфлације од чак пет одсто, а што је далеко више од пројектоване стопе од два одсто.

Штампан је новац немилице и у огромним количинама да би биле саниране посљедице пандемије и све сада полако долази на наплату.

На наплату долазе и неразумне геополитичке игре центара моћи у вези са Украјином, Русијом и Кином. И све се опет, наравно, пребија преко леђа држава из другог, трећег или неког другог вриједносног ешалона.

Одлука ФЕД-а и евентуално изнуђени потез ЕЦБ-а ће се на крају сигурно негативно рефлектовати и на малу БиХ и њен финансијски и банкарски сектор, баш као и све геополитичке игре и потези моћника.

То очигледно не забрињава домаће политичаре, који протеклих мјесеци и година воде рововске политичке битке због Изборног закона, уставних промјена... Финансије, привредна кретања, економија, ријечи су које они употребљавају само у изузетним и свечаним приликама.

И све то полако долази на наплату. Сваке године из БиХ, а пут тог истог Запада, оде у просјеку око 170.000 људи годишње.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.