Свака част!

Ова земља, од свог новог печата, од Дејтона, имала је више падова него што је уписала успона и то ју је до сада и те како коштало. Најбољи доказ за то јесу сви они који су одлучили да окрену леђа очевини и дједовини и оду на неко друго, сунчаније мјесто и тамо саграде нови дом јер не могу више гледати како се многи, без имало стида и срама, поигравају са народом и овом БиХ.

Од дана када је заустављен проклети рат, који је прекинуо хиљаде и хиљаде недужних живота, раставио стотине породица, сравнио са земљом огњишта која су тешком муком саграђена, никако да нам крене. Листа криваца за то је подужа, али се, ипак, брзо може направити недвосмислена селекција - у једној групи су домаћи, а у другој страни политичари, такозване дипломате те сарадници и савјетници који мисле да су богом дати, а у ствари су само експерти за рушење основних принципа и људских права којих су им пуна уста.

БиХ је, након толико година, након готово три деценије мира још класични протекторат који неодољиво подсјећа на колоније из неких давних, давних времена гдје свако види само свој интерес, а то ови народи нису заслужили. То им је најмање требало након свих траума, страхова, суза, неимаштине и голе борбе за преживљавање. А то су, ипак, добили.

Добили су то од домаћих званичника, првенствено на сарајевским адресама који више не крију да желе сваки педаљ ове земље под својом контролом. Који би да дан-ноћ командују свима и да су изнад свих, а заправо су само један од три народа, фрустрирани јер те садашње жеље у миру нису успјели да испуне док су падале гранате и сијевали меци.

Добили су то и од оних домаћих политичара на свим странама којима су све ове године у глави били само лични интереси који су преплаћене фотеље у земљи каква је БиХ само искористили за себе, а народу ако нешто успут из њихових торби и кофера испадне.

Добили су то и од “високих” представника међународне заједнице, “врлих” дипломата који су у овом дијелу брдовитог Балкана упорно глумили и још глуме паметњаковиће и пуне личне биографије потезима који су далеко од међународног права и печата који је стављен у Дејтону.

Е па, свака вам част свима. Зар је могуће да у данашње вријеме, у доба које је у знаку демократије, неко из БиХ аплаудира тамо неком странцу који је овдје дошао да диктира правила? Да ли је заиста могуће да је некоме драго што му у рођеном дворишту неко други прави распоред и при томе крши и ломи што је тешком муком направљено до сада? А сви ти се куну у БиХ. За њих је света, да светија не може бити. А продавали су је сваком странцу који би им нешто обећао, само да буду главни.  БиХ је нокаутирала саму себе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.