Суверенисти и глобалисти

Вељко Зељковић

У земљама Европске уније одржани су избори за Европски парламент. Иако у неком ранијем периоду они нису привлачили неку већу пажњу јавности и медија, овог пута је било сасвим другачије. Европски парламент, као тијело, нема неки већи значај, за разлику од рецимо Европске комисије, путем које се води унутрашња и спољна политика ове заједнице па и о кључним темама као што су рецимо миграције и борба против климатских промјена.

Што се тиче резултата и будућег састава ЕП, све ће мање-више бити исто. Европска народна партија, која је и до сада имала већину са својим коалиционим партнерима, и даље ће држати све кључеве па и код избора нових управљачких структура. Међутим, оно што је обиљежило ове изборе јесте огроман пад у броју освојених мјеста у Европском парламенту од стране Либерала и Зелених, иначе највећих заговорника такозваног неолибералног капитализма и насилног глобализма, који гази по свим породичним вриједностима. С друге стране, дошло је до помјерања удесно. Такозване суверенистичке и антиглобалистичке странке и струје, а који неки називају екстремно десничарским, повећале су свој утицај у овом тијелу. Постаје више него јасно да се ради о једном незаустављивом процесу. Ради се о странкама које су иначе велики противници бриселске бирократије и наднационалне позиције тијела Европске уније, која су се претворила у отуђене центре моћи, слијепо спроводећи директиве које им стижу са адреса у Вашингтону. Све оно што је требало да представља Европска заједница, када је оснивана и договарана, једноставно више не вриједи.

Једну такву политику грађани су казнили у Француској, Њемачкој и Белгији. Потпуни крах су доживјеле партије које предводе Емануел Макрон, Олаф Шолц и белгијски премијер. Примјера ради, Национално уједињење, које у Француској предводи Марин ле Пен, освојило је дупло више гласова од Макронове партије. У Њемачкој је Шолцова партија такође доживјела потпуни политички дебакл, освајајући тек око 14 одсто гласова. Они су се нашли иза десничарске партије АфД, која посљедњих година доживљава велики политички успон, поготово у источним дијеловима Њемачке.

О чему нам ово говори - грађанима у овим земљама је доста приче о ратовима и лабаве мигрантске политике. Желе да се економија и социјални положај не жртвује зарад неке наводне западне солидарности. Они су послали јасну поруку да национални интереси ових земља морају бити изнад оних који се пропагирају од стране бриселских званичника. Да је тако говоре и избори који су протеклих мјесеци одржани у Мађарској, Словачкој, Шпанији, Грчкој па и појединим скандинавским земљама. Људима у овим земљама је једноставно доста те једне сулуде политике. Поједине европске земље очигледно чека вруће политичко љето, али и јесен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана