Супермен и громада
Посвећеност, рад, таленат и српски инат само су неки од разлога зашто је Новак Ђоковић постао један од најбољих спортиста свих времена. У “бијелом спорту” нема му равног, а да и даље није за “старо гвожђе”, потврдио је освајањем 39. мастерс титуле у недјељу у Синсинатију и то против надолазеће звијезде Шпанца Карлоса Алкараза.
И док му развој ситуације није ишао наруку, из резултатског дефицита преокренуо је све у своју корист и још једном показао свима након скоро четири сата игре ко је тениски владар. Узор је многима широм свијета, од прве титуле у холандском Амерсфорту прошло је 16 година, а до данас хиљаде дјечака и дјевојчица почело је да тренира овај спорт само због њега, слиједећи примјер скромности, али, с друге стране, и спортске дрскости, гдје је жеља за побједом јача од сваке недаће.
Оно што га карактерише, те додатно разликује од већине звијезда, је и сусретљивост ван терена, што и није чест случај код “суперстарова” који обично сматрају да су недодирљиви, па често само прођу поред публике. Тако је недавно током одмора у Црној Гори на Жабљаку играо фудбал са дјецом, у Херцег Новом малишане је почастио тениским размјенама које ће им остати у сјећању.
Ипак, у Америци је отишао и корак даље и показао да чврсто држи до ријечи.
Бањалучани на раду у САД, браћа Миодраговићи, из поштовања за све оно што је популарни Ноле урадио на промоцији спорта, али и нашег народа, на камиону су израдили велику слику са његовим ликом. Како су им се све коцкице посложиле, гледали су овај турнир и успјели да дођу до Ђоковића, који им је обећао да се фотографисати с њима и дати аутограм на камиону који ће остати за вјечност. Обећано је испунио, али што је још важније, показао је да је људска громада и супермен истовремено, јер му је вјерна публика увијек била на првом мјесту. Након дуге паузе вратио се у Америку, а без обзира на многе опструкције које га посљедњих година нису мимоишле, остао је досљедан па ће и у Њујорку бити први фаворит на посљедњем гренд слем турниру ове године, УС опену.
Планетарна спортска сцена у свакој генерацији изњедри велике играче и у фудбалу, кошарци, рукомету, хокеју, одбојци, атлетици. Дефинитивно, Србија, али и простор бивше Југославије деценијама су чекали једну велику звијезду чија ријеч има тежину, свако појављивање плијени пажњу, а конкуренти на терену му указују велико страхопоштовање. Уз то, увијек је спуштао лопту, мирио завађене, али исто тако није се либио ни да пружи подршку у вези са осјетљивим темама које се тичу судбине нашег народа, гдје би најчешће након побједа исписао поруке на нашем најљепшем писму - ћирилици.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
