Шумска апелација
Делегати СДА у Вијећу народа Републике Српске у посљедњих неколико година упутили су низ апелација Уставном суду БиХ у којима кроз оспоравање појединих одредби појединих закона доводе у питање надлежности Републике Српске.
Почело је са апелацијом којом су тражили да се из Устава Републике Српске брише одредбу о смртној казни за коју се унапријед знало да ће бити прихваћена, као и да је суштински непотребна зато што је смртна казна мртво слово на папиру јер је нема у кривичном законодавству и не може да буде изречена. Циљ те апелације био је да седам бошњачких делегата у Вијећу народа Републике Српске, које суштински има улогу тијела за заштиту виталних националних интереса, добије активну легитимацију пред Уставном судом БиХ. Након што је суд прихватио ту апелацију и тиме Вијеће народа РС практично легитимисао као други парламентарни дом и ставио у исту раван са Народном скупштином РС, бошњачки делегати су добили крила и наставили са скоро свакодневним подношењем апелација против Српске.
Уставни суд БиХ је својим пресудама, међу којима се издваја и она у вези са Законом о пољопривредном земљишту РС, показао да с пуним правом носи назив “мали ОХР”, јер послије високих представника, нико није више урадио на развлашћивању Републике Српске и рушењу основних темеља Дејтонског мировног споразума.
Посљедња апелација којом исти апеланти траже да се Закон о шумама Републике Српске прогласи неуставним и у потпуности стави ван снаге представља црвену линију за све којима нешто значи Република Српска, јер апеланти овај пута не оспоравају само поједине законске одредбе и право власништва над шумом и шумским земљиштем, као у случају Закона о пољопривредном земљишту, већ оспоравају комплетан закон и право Републике Српске да цијелу једну област регулише својим законодавством.
Колико год је предметна апелација опасно, толико је и злонамјерна, а они који стоје иза ње су лицемјерни, што најбоље показују подаци о броју апелација за заштиту виталног националног интереса српског народа коју су поднијели српски делегати у Дому народа ФБиХ.
Нису поднијели ниједну. А зашто нису најбоље илуструје чињеница да су прије неколико година у Клубу српских посланика у Скупштини Кантона Сарајево сједили Харис, Расим и Нермин. Добро сте прочитали, Харис Плехо, Расим Смајић и Нермин Бјелак послије избора 2014. године изјаснили су се као Срби са намјером да као такви дођу до фотеље делегата у Дому народа ФБиХ. Ваљда је зато јасно зашто Клуб Срба у Дому народа ФБиХ није ниједном покренуо процедуру за заштиту виталног националног интереса. Или не дај боже, упутио апелацију.
Елем, какви Срби, таква и заштита виталног националног интереса. Не мислим само на Хариса, Расима и Нермина.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
