Суморна реалност
Сједи, ћути и чекај. Тако би се укратко могла описати суштина живота становништва БиХ, којем живот прође у чекању. Некога или нечега.
Једни чекају обећани посао, други новац, трећи термин за операцију, четврти ред у пошти, а већина бољи и квалитетнији живот који, чини се, и нема намјеру да залута у ове крајеве Земљине кугле.
Круг чекања, без сумње, претворио се у зачарани лавиринт из којег нема излаза. Нема те навигације која нам може помоћи да нађемо пут напретка, трасу која ће нас одвести у свјетлију будућност.
А колико је чекање погубно по становништво, свједоче бројни грађани који чекају или су се дебело начекали обећане помоћи.
Грађани Новог Града, Костајнице, Приједора и Козарске Дубице, који су у мају ове године претрпјели велику штету од поплава, већ мјесецима чекају обећану помоћ са нивоа БиХ.
Савјет министара БиХ је у јулу ове године одобрио исплату пола милиона марака за санирање посљедица поплава у четири локалне заједнице у Српској, али четири мјесеца касније нико још није видио обећане марке.
Дио штете саниран је уз помоћ Владе Српске и новцем из локалних каса, али на терену је и даље много посла који би морао да буде завршен чим прије. Грађани којима је вода ушла у објекте и пољопривредне усјеве ни немају се претјерано чему надати јер су изгубили далеко више него што им надлежни могу надокнадити.
И најгоре је што ово није усамљен случај. Становници Берковића новац за санацију штете од разорног земљотреса чекали су готово годину дана. Тло у тој малој херцеговачкој општини затресло се 22. априла 2022. године, и то поприлично разарајуће будући да је измјерена јачина земљотреса износила 5,8 степени по Рихтеру. Процијењена штета у Берковићима износила је 2,5 милиона марака, а Савјет министара БиХ обећао је помоћ од милион марака. Међутим, та помоћ је стигла тек у фебруару ове године, девет мјесеци касније и након што су становници самоиницијативно покренули обнову објеката јер нису имали ни времена ни снаге да чекају преспоре процедуре.
У низу негативних примјера који се односе не чекање обећаних средстава је и општина Сребреница која је од Савјета министара БиХ пет година чекала уплату 1,5 милиона КМ за подршку инфраструктурним пројектима.
И све је то наш избор, јер једне те исте руководиоце, који нам кроје судбину, бирамо унедоглед. Они нам намећу разноразно чекање, које друштво прихвата погнуте главе, као да нема могућност избора. И опет, када дође вријеме избора, подршку ће добити исти они који су још прије скоро годину предложили укидање акциза на гориво како би се умањиле посљедице дивљања цијена. Још једно обећање, као и милион других, које није и вјероватно никада неће бити реализовано.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
