Суморна прогноза
Економска активност у Републици Српској од почетка ванредне ситуације изазване вирусом корона мизерна је или никаква. Фирме су приморане да смање интензитет производње и велики број радника пошаљу кућама, а нека предузећа до даљег су ставила катанац на своја врата. Губитке сабирају сви, почевши од угоститеља, трговаца, транспортних и производних предузећа, као и производних фирми у обућарској и металској индустрији.
И нико се не усуђује да прогнозира колико времена ће бити потребно домаћој привреди, која је већ годинама на климавим ногама, да се опорави. Након велике економске кризе из 2008. године биле су потребне године да предузећа стану на своје ноге.
Прије 12 година грађевински сектор је био један од најпогођенијих, а проблеми су, нажалост, и сада почели да сустижу грађевинске фирме, које су од ове године очекивале много јер је почела у значајном узлету.
Према подацима Завода за статистику РС, број предвиђених станова за градњу у фебруару ове године за чак 120 одсто је већи у односу на исти мјесец лани. Међутим, у тренутку када смо суочени са пандемијом вируса корона, грађевински сектор, као и многи, тапка у мјесту.
Многа градилишта изгледају сабласно јер на њима нема радника, нити допире препознатљива бука. То што је градња накратко стала неће проузроковати огромну штету. Праве посљедице
по грађевински сектор могле би бити видљиве тек када вирус попусти. Будући да је пандемија глобалну економију бацила на кољена, сасвим је извјесно да ће у наредном периоду изостати велике инвестиције, да ће многи грађани остати без посла, а могуће је да ће доћи и до смањења плата. Све то ће неминовно утицати на пад куповне моћи грађана, а самим тим и смањење потражње за становима, која је протеклих година била на завидном нивоу и цијене квадрата гурнула у небо.
Због превелике потражње управо је станоградња та која је омогућила грађевинском сектору да исплива из проблема у које су запали током велике свјетске кризе. Купци станова у Српској посљедњих година махом су били људи из дијаспоре, али ситуација у цијелој Европи је једнака као у Српској, па чак и гора, тако да је мало вјероватно да ће наши грађани који раде у иностранству бити у прилици да одрже темпо потражње за становима који је важио прије избијања пандемије.
Изостанак потражње вјероватно ће натјерати инвеститоре да снизе цијене станова и то би могло бити једино позитивно у цијелој овој ситуацији, будући да су грађани у Бањалуци, Требињу и другим градовима Српске за квадрат стана морали издвојити нереалну суму новца.
Проблем који се надовезује су банке, које би, када се све смири, могле пооштрити услове за одобравање кредита јер грађани неће имати сигурност када је у питању плата и посао.
Клиничка слика није свијетла на многим пољима и не иде у прилог никоме од нас, али ако сви заједно будемо солидарни и дисциплиновани, можемо изаћи као побједници из ове кризе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
