Сукцесија
Послије више одгађања и размимоилажења око термина одржавања састанка Заједничке радне комисије за спровођење анекса Б Споразума о сукцесији бивше СФРЈ, представници пет земаља бивше државе коначно су сјели за заједнички сто и понешто се и договорили.
У Сарајеву је констатовано да је процес расподјеле имовине бивше СФРЈ послије периода застоја настављен на задовољавајући начин, те да је до краја августа ове године примопредаја објеката из прве фазе успјешно окончана.
Једина некретнина из прве фазе, која је остала спорна и чија примопредаја још увијек неће бити извршена, јесте резиденција СФРЈ у Риму. Разлог за то је чињеница да су учесници састанка имали различите ставове у вези са том некретнином.
Aли без обзира на то, сви учесници су, чини се, послије овог састанка кући отишли задовољни.
Сама чињеница да ће послије двадесет година објекти из власништва бивше државе коначно моћи нечему конкретном и да послуже, осим међудржавном препуцавању, значајан је успјех.
Када је БиХ у питању, она је у првој фази ушла у посјед резиденције бивше СФРЈ у Будимпешти и куће у Вашингтону, а према најавама, БиХ би до краја ове године требало да уђе у посјед стана у Милану, објеката амбасада у Отави и Aнкари, те резиденције у Бечу.
У складу са Споразумом о сукцесији имовине бивше СФРЈ, БиХ би требало да припадну објекти вриједни око 9,8 милиона долара.
С обзиром на то да су договори о сукцесији имовине бивше СФРЈ, који обухватају подјелу финансијске активе и пасиве, девизних средстава Народне банке Југославије, дипломатско-конзуларних представништава, архиве, пензија и осталих права и обавеза годинама били на мртвој тачки, овај састанак сигурно има велики значај и показатељ је да се, уколико сви то желе, договор може постићи.
Показао је да се ипак не ради о "роговима у врећи" него заинтересованим странама, којима је циљ да из бивше државе у насљеђе добију, ако не највредније и најатрактивиније, онда бар најкорисније некретнине.
Тековине некадашње државе, бар оне материјалне природе, тако више неће бити ничије, а корист коју би од ње требало да имају земље насљеднице није занемарива. Ради се засигурно о милионима евра.
Остаје нада да ће саговорници бити сличног расположења и на идућем састанку крајем године у Загребу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
