Суђење васкршњем јајету

Наравно, није то суђење у класичном смислу, али није много недостајало па да се деси и то.

Наиме, "савјесни" запослени сарајевског Општинског суда је уредно, на све релевантне адресе, пријавио "гријех" своје колегинице, судије Дејане Радојевић-Бјелош, а то је да она на столу држи васкршње јаје.

Сувишно је рећи да држање било које хране на столу, или било гдје друго, не представља никакво вјерско обиљежје као ни испољавање припадништва било којој вјероисповијести, али се зато може дефинисати, на невиђено, профил и припадност тог жалиоца.

А ко је и какав је, јасно је из чињенице да он никад није поднио пријаву против, рецимо, судије тог суда која је на посао долазила "покривена" још прије неколико година. Иако је ту ријеч о вјерском обиљежју и испољавању припадништва вјероисповијести, што је забрањено Законом о ВСТС-у, том "вјерском чистунцу" то, дакле, уопште није засметало.

Али му је сигурно засметала одлука ВСТС-а из 2016. године да особе које раде у правосуђу или су свакодневно у вези са судским процесима не могу да носе вјерска обиљежја.

Занимљиво је да су тадашњу лавину осуда те одлуке ВСТС-а покренули искључиво припадници исламске вјероисповијести, односно њихова разна удружења и вјерски службеници који су присталице "покривености" судија и одлазака запослених на "подне-намазе". Сада им, ето, смета чак и храна на судијском столу, која их асоцира на хришћанство.

Колико је та појава узела маха посебно показују и примјери практиковања вјере запослених у калесијском и зеничком правосуђу, гдје запослени петком редовно одлазе на подневне "џума-намазе".

Колико су званичници бх. правосуђа немоћни да у том сегменту дисциплинују своје раднике и поштовање одлука и закона у својим редовима, говори и податак да на клањање петком одлазе и неки чланови ВСТС-а.

А ако ВСТС своје чланове не може да приволи на поштовање властите одлуке, шта се онда уопште може рећи о цјелокупном бх. правосуђу?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.